Публикације

МОДИФИКАЦИЈА ПРОГРАМСКИХ САДРЖАЈА РАДИЈА У ТОКУ ПАНДЕМИЈЕ

Текст је комбинација оригиналног емпиријског истраживања, теориjског
предлошка, професионалних запажања, анализе и извођења закључака о утицају
пандемије на модификацију програмских садржаја Радио Београда 2 Јавног медијског
сервиса Србије. Професионални изазови пред овим програмом су били израженији,
јер је било нужно очувати програмску одрживост у ситуацији када су догађаји који
престављају окосницу програмског концепта готово нестали. Предмет истражи-
вања су домети кризног менаџмента, укупног и посебног, Радио Београда 2 у ванред-
ној ситуацији. Циљ истраживања је да се кроз анализу кључних активности једног
организационог дела Јавног медијског сервиса у нестандардним окoлностима утврде
његови капацитети – да остане доследан начелима која су пред њега постављена и
да се дефинишу стандардне процедуре које се предузимају и спроводе у условима ван-
редне ситуације. Очекује се да резултати овог истраживања буду евиденција једног
глобалног феномена – позиције медија и медијских радника Јавног медијског сервиса у
пандемијским околностима.

НА МАРГИНАМА МЕДИЈСКЕ АГЕНДЕ: (НЕ)ПРИВИЛЕГОВАНА МЕСТА КУЛТУРЕ

Јавни сервис Радио телевизије Србије, на основу законске регулативе јесте посредник у остваривању јавног интереса грађана. Информисање грађана на целој територији земље и то равноправно и уравнотежено је један од задатака програма Радио телевизије Србије. Основно истраживачко питање је: да ли Културни дневник Радио телевизије Србије (РТС) остварује стандарде прописане Законом о јавним медијским сервисима. Посебно питање је да ли је присутна маргинализација других места културе у односу на Београд. Мониторинг је обављен од 1. маја до 31. маја 2018. године и обухватио је 23 емисије емитоване у том периоду.

ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ ЈАВНИХ МЕДИЈСКИХ СЕРВИСА

Фондови јавних медијских сервиса опадају вртоглавом брзином широм Европе и светска економска криза је само један од разлога за то. Други је чињеница да су PSM (Public Service Media) остали без доброг дела подршке јавног мњења. Све је мање прилике да се сачува тај део медијске слике савремених, растрзаних и осиромашених друштава. То није проблем само запослених у тим, по правилу, великим системима националних телевизија и радија. Улог је много већи: кохезија европског друштва. Овај текст представља анализу најзначајнијих кретања у финансирању јавних сервиса и њиховом позиционирању и поставља питање: зашто се и њима не дозволи да се прикажу у бољем светлу? Зашто сами беже од ПР акција?