У чланку је описано како је партијски и државни врх Југославије крајем шездесетих и почетком седамдeсетих година 20. века негативно оцењивао сваки покушај да југословенство добије национални смисао, дозвољавајући да то осећање има само политички и идеолошки призвук, иако је идеја југословенства, па и стварања југословенске нације, и даље имала присталице.
Увидом у политички, социолошки и културни дискурс југословенске праксе, истраживање има за циљ да покаже на који начин управљање културалном изведбом у функцији идеолошког апарата зависи од актуелних јавних и кулутрних политика. Анализа међусобне спреге и „преливања” јавних политика, њених организационих носилаца и симболичког еквивалента транспоновања политичке стварности кроз форму културалних изведби/слетова показаће сличности и разлике у концепту управљања идеолошким пројектом у различитим историјским периодима Југославије. Задатак истраживачког процеса (који обухвата емпиријску методу студије случаја на примеру културалних изведби/слетова у периоду Краљевине Југославије) јесте описивање постојећих облика и метода организовања државног сценског спектакла, односно опште разумевање појаве и нивоа управљања културалним изведбама у функцији јавних политика.
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
