Публикације

РЕЛИГИЈСКИ ПЛУРАЛИЗАМ – РЕЛИГИЈСКИ РАТОВИ И РЕЛИГИЈСКА ТОЛЕРАНЦИЈА

/in , /by

Један од трајних парадокса људске историје је да је током више хиљада година религијски плурализам био један од главних узрока сукоба и ратова, а то био изазов за верску толеранцију, која је изгледала као покушај, или чин добре воље (који – до сада – није могао да буде трајно успостављен). Тако можемо пратити две линије кроз историју – историју верских сукоба и ратова и историју (верске) толеранције (или становишта која се залажу за толеранцију, посебно верску толеранцију). Иако можемо наћи примере идеја о верској толеранцији у различитим временима и културама, такође налазимо и верске сукобе и ратова који се понављају у различитим временима и културама, од античких времена до данас.

РАЗМАТРАЊЕ РЕЛИГИЈСКЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ФИЛОЗОФСКОЈ И ДРУШТВЕНОЈ МИСЛИ

/in /by

Након распада СФРЈ и у светлу нових друштвених околности, религијске заједнице имају нов друштвени статус и нову друштвену улогу; оне су изашле из приватне и нашле своје место у јавној сфери. У контексту десекуларизације друштвеног живота, религијска толеранција има већи значај, како за саме религијске заједнице, тако и за друге друштвене актере и друштво у целини. Имајући то у виду, циљ овог рада је да анализира теоријска становишта и одређења појма религијске толеранције у радовима домаћих аутора – како филозофа и представника друштвених наука, тако и теолога. Осим анализе утицаја друштвеног контекста, анализираће се теза о релацији између монотеизма и нетолеранције, а у разматрање ће се узети и доктринарни аспект, односно садржај светих списа. Посветиће се пажња и томе ко су могући субјекти религијске толеранције, указати на проблем патернализма у говору о религији и религијском, те истаћи важност међусобног уважавања и поштовања између актера у дијалошкој комуникацији. У вези са присутним ставовима о немогућности толеранције између различитих конфесија, односно религија, будући да на различит начин гледају на пут човековог спасења, подвући ће се разлика између вредновања сазнања и вредновања актера – појединаца, заједница и друштвених група.