Публикације

ON PUBLIC SPACE AND ARTISTIC INTERVENTIONS

/in , /by

Уметници су одувек били фасцинирани у покушајима тестирања потенцијала јавног простора да омогући креативну афирмацију. Данас се све чешће уметничке интеракције дешавају на различитим локацијама напољу, а уметници се укључују у монотони ток нашег јавног простора. Међутим, да ли материјална отвореност тих места гарантује јавну природу ових радова? Појам јавног простора подлегао је великим променама. Дискурс који се тиме бави данас је свеприсутан. С обзиром на то, како се уметничке интервенције у јавном простору могу схватити? И, што је још интересантније, треба се усудити да се постави питање да ли су ефемерне, често ненајављене и непозване уметничке интервенције напољу, у стању да произведу смисао јавног простора. Ако јавни простор означава извесну идеју динамичног простора, где су разлике признате и где им је омогућено да узајамно делују, онда кратке, наизглед бесмислене креативне интервенције интензивно доприносе томе.

КРЕИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА, „БРЕНДИРАЊЕ“ ГРАДА

/in , /by

Познати и успешни, градови су одувек у нашим мислима повезивани с одређеним квалитетом, обећањем, атрибутом. Свет је од предантичког времена имао своје метрополе, градове на чији би се помен будила интересовања, стварале представе код оних који у њима никада нису били. Тај једноставни атрибут, који нам ствара представу о граду, може да има велики утицај на одлуке људи, било да је реч о туристичкој посети одређеном граду или опредељењу за будуће место становања. Одлуке које доносимо у том тренутку делимично су рационалне, делимично емоционалне. На који начин на њих можемо да утичемо? Како, уопште, настају митови о градовима? Град овде посматрамо као одређену врсту производа чији идентитет желимо да креирамо, како бисмо га јасно издвојили од осталих „конкурената“, јер он данас функционише, пре свега, као субјект на слободном тржишту. У свету се спроводе читаве маркетиншке кампање и креирају имиџ стратегије градова, јер је одавно јасно да је то оно што ствара повољну заинтересованост за наш град.

ГРАД КАО ОКВИР ЗАВИЧАЈНОГ ИДЕНТИТЕТА

/in , /by

Рад се састоји из три дела. У првом се настоји да се ближе одреди појам идентитета јер му се придају многа, често неодређена и, чак, произвољна значења. Приказан је, најпре, развој појма идентитета од његове првобитно филозофске до касније индивидуално–психолошке употребе. Новије простирање концепта идентитета смешта га у шири антрополошки и кулуролошки контекст наглашавајући његову колективну, односно културну димензију. У другом делу рада се на тај начин одређен појам културног идентитета смешта у контекст културне политике српских градова. Показано је да је обликовање идентитета српских градова углавном занемарено, да је градски идентитет рудиментаран и да се историјске и савремене особености српских градова ни издалека не користе како би њихов идентитет био успешно обликован. Трећи део рада бави се завичајним идентитетом Пирота и Пироћанаца. Из њега се сагледава на који начин неколико идентификатора који нису изворно завичајни (пиротски ћилим, торлачки дијалект, качкаваљ…), успешно функционишу као елементи за претежно спонтану конструкцију градског идентитета Пирота, дајући му квалитет одрживости и различитости у односу на друге градове.

КУЛТУРА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ГРАДА – КУЛТУРНИ КАПИТАЛ И ИНТЕГРАТИВНА КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

/in , /by

Овај рад истражује културолошко значење града – идентитет града и његову симболичну вредност (материјално и духовно наслеђе), као средства развоја у савременом свету. Позиционирајући културу у центар градског стратешког развоја у оквиру различитих јавних практичних политика, у тексту се указује на то да је питање културне писмености (Brecknock, R. 2006) – способности да се разумеју, усвоје и развију значења градских структура, градских икона и градских елемената, као што су суседства и јавни простори – важан део градског културног капитала данашњице. Главно истраживачко питање јесте: како повезати стратегију градског развоја са стратегијом културног развоја у временима брзих промена, све јачих утицаја глобалне културе на промене вредности и локалне културне традиције, растућег значаја услуга и напуштања производне логике, па и самог подручја производње? Полазећи од става да је култура сталан, али и променљив фактор у стварању градског идентитета, истраживање је приказало вишеструке дихотомије савременог процеса урбаних културних промена. Текст представља POSITION PAPER са смерницама (policy recommendations) за будуће пројекте развоја урбаних јавних политика.

ГРАД И КУЛТУРА

/in , /by

У тексту се третира питање града као културолошког феномена. Заступљене су релевантне теорије градова, како домаћих тако и страних аутора, у контексту промишљања града – у распону од његове „смрти“, рушевина и лаганог одумирања, па све до утопијских визија града као „органа љубави“. Овим радом је, такође, покренута дилема у вези утврђивања темељних вредности града, а која се тиче анализе противприродног, урбаног техноокружења, с једне стране, и грађана и њихових егзистенцијалних, лудичких и креативних потреба, с друге стране. Отуђеност и усамљеност, насупрот осећању топлине, припадности и блискости с градом и надаље представљају изазове како савременог града, тако и света културе, као и њему иманентног развоја нових урбаних простора и феномена.

ТЕОЛОШКО-ФИЛОЗОФСКО САГЛЕДАВАЊЕ КЉУЧНИХ ДЕЛОВА ФИЛМА ПЕРВЕРЗЊАКОВ ВОДИЧ КРОЗ ИДЕОЛОГИЈУ

/in /by

У овом раду се кроз теолошку призму сагледавају кључни делови филма Перверзњаков водич кроз идеологију. У првом делу обрађујемо Жижеково сагледавање Јововог и Христовог страдања као и фаворизовање постметафизичке религије – хришћанства, што упоређујемо са третирањем теодикеје од стране Лешека Колаковског. Жижеков исказ о религијском фанатизму као религијскoј суспензији етичког упоређујемо са гледиштем Роуена Вилијамса да без Бога врло лако може доћи до изопачене слободе, која представља суштину дијаболичног. Напослетку бива обрађена Жижекова критика модерног конзумеризма који фаворизује уживање као облик својеврсне изопачене дужности. Грејем Ворд се усредсређује на глобални град који форсира материјални конзумеристички рај, док је духовност нешто споредно.

ЗAШТО КАФЕ НИКАД НЕЋЕ ПОСТАТИ CAFFÈ

/in /by

У раду је учињен покушај да се одговори на питања у којој мери, на који начин и под којим условима је могуће поређење једног специфичног урбаног феномена попут кафеа у различитим срединама. Основу за такво поређење налазимо у историјском и културном контексту, пре свега, али и читавом низу посебности које извиру из начина живота и урбане свакодневице. Емпиријски увид у друштвену стварност и елементи за поређење уобличени су у форму минускула о урбаној свакодневици у Риму, постојбини савремних европских кафеа.