Tag Archive for: интернет

У првом делу текста аутор говори о питању читања и читалачкој култури у Србији, о разлици између читалаца и нечиталаца, о пресудном значају читања за опстанак појединца. У другом делу текста аутор говори о изазовима који стоје пред библиотекама данашњице, о потреби да се оне адаптирају на ново информационо окружење, о еволуцији која је толико дубока и далекосежна да има скоро револуционарни карактер, о виртуелном свету који постаје стварнији од физичког. У трећем делу рада аутор говори о томе да библиотеке више не услужују само живе људе, већ и роботе, помиње тајну успеха Народне библиотеке Србије и закључује да су промене толико корените да заправо представљају револуционаран преокрет.

Шта би Кјеркегор (Kierkegaard) мислио о интернету? Позната је његова критика штампе, али и његов покушај да властитим књижевно-филозофским пројектом пробуди аутентичност у својим суграђанима/савременицима. Која од ове две тенденције би превладала у његовом ставу према интернету? Проблематизоваћемо Драјфусов (Dreyfuss) став да би Кјеркегор мрзео интернет, указујући да интернет поседује могућности преузимања оног што Драјфус назива „ризичном одговорношћу и обавезама“, барем у оној мери у којом их је могуће преузети и ван интернета. Коначно, изнећемо критику „cyber“ преузимања обавеза, која ће у исто време представљати и критику кјеркегоровског схватања аутентичности.

Интернет се може одредити као значењски флотантно окружење у чије се кодове пресликавају свакодневни чинови субјекта или друштвене групе, окружење које је новина само по себи (у смислу самог медија), али и у погледу начина на који реконституише процес комуникације. Медиј (канал, средство) комуникације, у случају интернета, спаја текстуалне, аудио и визуелне елементе, придодајући им интерактивност – могућност утицаја на форму и садржај тражене информације. Парадокс субјекта и идентитета лежи у чињеници да је субјект истовремено слободан да зада координате свог присуства на Мрежи креирањем свог личног профила, али истовремено и утамничен простором компјутерског екрана који је нестао и у потпуности прекрио визуелно поље. Поставља се питање да ли је заиста реч о „стварности“ и „копији стварности“; да ли смо на помолу једне нове, другачије реалности у којој се преплићу „реално“ и „виртуелно“.

Ера масовне продукције и потрошње отвара ново поље уметничког деловања, као и стварање једног новог вида ‘креирања’ и ‘излагања’ – интернет. Ова дигитална ‘демократска’ творевина, и остала савремена технологија која уз њу иде, доступна је свима, а не само уметницима. С обзиром да уметник више није једини који поседује вештину, технике и знање, уметност је оно што уметник ствара, дели и размењује са свим другим људима у свакодневном животу. Савремена ликовна уметност као да је постала масовна пракса, а свако уметник, јер ствара дела свакодневно и излаже их за поглед других на популарним сајтовима. Да ли је ово Бојс предвидео својом мишљу да је свако уметник? Процес само-документације и исповедања преко интернет сајтова – дигиталне „религије“, је постао масовна опсесија, јер доводи до двоструког задовољства, али и двоструке фрустрације. Уметници и други људи у трци за документовањем свих аспеката живота у страху од пролазности и самоће, бесомучно покушавају да остваре масовну комуникацију.

Позориште је и даље један од најзначајнијих конвенционалних канала комуникације, који поред својих значајних уметничких вредности, представља важан културолошки аспект савременог друштва и моћан фактор утицаја на развој јавног мњења и демократичности. Фејсбук је данас можда најпопуларнији дигитални глобални канал комуникације, чија се публика мери милионима корисника. Српско позориште и Фејсбук показују тенденцију раста публике у сличним полним и старосним структурама, према више савремених независних релевантних истраживања. Уважавајући неповољно материјално стање у институцијама културе, те тенденцију смањивања продукционих буџета, нови дигитални медији и комуникација путем интернета пружа добру прилику за промоцију позоришта. Фејсбук је прави изазов за српско позориште да истражи нове сегменте публике, као и да на ефикасан и економичан, а иновативан начин, гради своју репутацију и унапређује промоцију.