Tag Archive for: историја

Један од најзначајнијих доприноса аустралијске књижевности у двадесетом веку била је такозвана „морепловачка поезија”, која је свој најпотпунији израз добила у стваралаштву Кенета Слесора, који се сматра утемељивачем модернизма у Аустралији и једним од најзначајнијих песника те земље. Ослањајући се на поступак књижевне митологизације и дефиницију мита према Ролану Барту, у овом раду ћемо се осврнути на најпознатије песме Кенета Слесора, са претпоставком да оне, полазећи од историјских података и географске стварности, трансформишу те чињенице у савремени мит. Друга претпоставка јесте да је митологизација историје у периоду када су песме написане (1927-1932) имала идеолошку позадину у потреби да се, након Првог светског рата, помоћу натурализације песничког израза учврсти културни идентитет Аустралије као релативно младе нације. Анализа песама ће показати како се постојећи историјско-географски подаци у поезији универзализују и тиме, према Барту, преображавају историју у природу. Док се историјска истина у том процесу губи, предност се даје универзалној истини као изразу стања модерног човека

Док класична генеалогија, као родослов, трага за почетком, настоји да утврди порекло особе, појаве, или појма, да се спусти до онога ко је био први у лози, како би сам почетак извела из времена и историје, односно зачетника лозе учврстила у његовој митској улози, како би, дакле, почетак начинила нужним и на тај начин га лишила контекста – јер контекст је посебан и у њему нема нужности – Ничеова генеалогија показује да је почетак увек контекстуалан, случајан, да је и он произведен, да, најзад, и иза првог у лози постоји још првији те да је сваки почетак, заправо, ствар конвенције. Класична генеалогија деконтекстуализује почетак, док га Ничеова управо контекстуализује. Последице ничеанског схватања генеалогије, пак, како показује Фуко, доносе не само радикално другачије разумевање методе, већ пресудно утичу на разумевање почела, оног грчког аrche, које је одувек било изван времена, изван контекста: генеалогија показује да управо контекст одређује чак и оно за шта смо веровали да измиче сваком контексту.

Основни циљ Џона Мекграта приликом писања овог политичког комада са елементима шкотске историје из XVIII и XIX века био је да се разоткрије и дефалсификује деструктивни образац ,,рашчишћавања’’ шкотских планинских предела. Мекгратова верзија описивања ове политичке праксе у потпуности се коси са званичним извештајима о наводном развоју региона након њене успешне примене. Иако су бруталне методе рашчишћавања шкотских планинских предела дефинитивно остале у прошлости, Мекграт се у овом комаду бави питањем да ли се основни постулати претходно поменутог феномена могу уочити и у XX веку. Теоријски оквир рада почива на акутно релевантним критичким увидима Ричове, Досона, Фарбера, Брауна, Иниса, као и самог Мекграта.