Публикације

МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ И МУЗИЧКА ФОРМА У ПЛАТОНОВОЈ ДРЖАВИ И АРИСТОТЕЛОВОЈ ПОЛИТИЦИ

У раду се сагледава Платоново и Аристотелово виђење удела који музика има у моралном васпитању, с посебним освртом на оне делове Државе и Политике који се тичу музичке хармоније и музичких лествица као формалних аспеката музике. Упоређивањем ставова ових аутора, најпре долази до изражаја различити приступ самој музичкој уметности, који има консеквенце како у случају њиховог конципирања васпитања, тако и у погледу одређених естетичких поставки које они прихватају. Указивањем на разлике у њиховом избору музичких лествица и инструмената погодних за васпитање, у раду се разматра да ли се разлози због којих ове разлике постоје тичу њихових сопствених филозофских увида или конвенционално установљених образаца музицирања у њиховој епохи, образаца на које ови аутори реферишу, иако долазе до супротних ставова.

ПЛАТОНОВ МОРАЛНИ АРГУМЕНТ ПРОТИВ ПЕСНИШТВА

Циљ овог истраживања састоји се у покушају да се покаже Платоново укључивање песништва у корпус васпитних пракси унутар идеалне државе. Освртом на поједине Платонове ставове из Ијона, аутор скреће пажњу на могућност Платоновог позитивног вредновања песништва у моралном смислу с обзиром на песничку продукцију. У наставку, аутор брани тезу да песништво може имати изузетно важну моралну улогу у образовању појединца имајући у виду Платонове ставове о рецепцији песништва из Државе. На самом крају, аутор закључује да у моралном смислу добро песништво представља један од услова могућности озбиљења идеалне државе.

ГОЛДБЕРГ КРОЗ ЖЕНСКУ ПРИЗМУ

Један од кључних инструмената барока, чембало, пало је у заборав крајем осамнаестог века, да би га у доба романтизма сасвим потиснуо модерни клавир. У двадесетом веку су две жене словенског порекла (Пољска, Чешка), Ванда Ландовска и Зузана Ружичкова, обновиле интерес за стару музику и вратиле чембало на концертне подијуме Европе и света. Овај рад је посвећен сећању на пионирске покушаје Ванде Ландовске да богати и запостављени свет барокне музике спаси од заборава, да би постојао равноправно са свим осталим музичким периодима на савременој светској сцени. Такође, рад се бави великом улогом Зузане Ружичкове у прихватању легата Ванде Ландовске и његовом даљем практичном развоју, као и Голберг варијацијама Ј.С.Баха, најомиљенијем делу на репертоару обе уметнице. Без љубави, страсти и упорности Ландовске и Ружичкове, данас бисмо били сиромашнији за велики део светске музичке баштине.