Tag Archive for: туризам

Овим радом се истражују пројектантске активности архитекте Николе Добровића (1897–1967) на Јадранском приморју током четврте деценије 20. века, приказане кроз конкурсне пројекте и реализације туристичке архитектуре у Сплиту и Дубровнику, којима је дат значајан допринос развоју међуратног архитектонског модернизма и авангардне мисли, али и подстрек развоју савремене туристичке привреде међуратне Југославије. Кроз неколико пројеката туристичке намене на Јадрану (купалиште, дворана за забаву, хотел, центар туристичког савеза), на којима су постигнути високи архитектонски и естетски домети међуратног модернизма, архитекта Добровић је истовремено указао на потребно усмерење развоја савремене туристичке изградње обликоване према захтевима нових туристичких активности. Иако су неки од ових пројеката остали нереализовани, јер за њих није било разумевања у ондашњој стручној јавности и друштвеном миљеу, у Добровићевом опусу они представљају израз високих модернистичких стремљења својственог проседеа у југословенској архитектонској пракси тридесетих година. Тржишни аспекти у туризму су подстицали тежњу инвеститора за изградњом хотела који би пратили нове стандарде у хотелијерству и тиме задовољили прохтеве захтевних гостију, који су, посећујући европска туристичка одредишта, осетили квалитет стандардизоване хотелске услуге. Уз примењене модернистичке принципе у архитектури хотела „Гранд” на Лопуду покрај Дубровника, јединственом примеру модерне хотелске архитектуре у Југославији, архитекта је тежио и социјалној компоненти савременог туризма прилагођеног новом профилу туристе.

Културне руте су релативно нов појам у стручној литератури којим се дефинишу културни, туристички производи засновани на комплексу туристичких атракција и дестинација које се међусобно повезују, док се правац путовања туристичком рутом обично састоји од путева са значајним пејзажним, културним, историјским, геолошким или природним вредностима, а укључује разгледање и интерпретацију локалитета који се налазе у оквирима културне руте. Путеви културе могу постати туристичке дестинације због својих веза с познатим местима, догађајима или личностима. Формирање културних рута као туристичких производа сматра се новим начином заштите, ревитализације, употребе и презентације културног наслеђа. Ипак, концепт културних рута који се примјењује у свету и Европи, тек је у свом зачетку на територији Србије. Овом приликом су представљени основни принципи формирања културних рута, а извршен је и увид у постојеће иницијативе и пројекте формирања културних рута у Србији, са посебним освртом на постојећи мастер план „Пут римских царева у Србији” чија је критичка евалуација извршена.

Један од највећих изазова у развоју и управљању туристичким дестинацијама које своју понуду базирају на културним атракцијама је управо потреба за усклађивањем интереса бројних актера (стејкхолдера). Анализа учесника је техника која се користи како би се идентификовале институције, групе и појединци који утичу на управљање културним ресурсима и атракцијама, односно на шири друштвено-економски и политички контекст који утиче на спровођење стратешких мера и активности које су дефинисане стратешким и планским документима у овим сферама. Циљ овог истраживања је да идентификује систем одговоран за културни развој као и развој туризма у Србији, као и основне принципе функционисања културних туристичких дестинација, те да утврди практичну примену овог приступа. У оквиру овог рада дефинисани су нивои на којима делују релевантни актери, њихове улоге, као и ограничења која њихова пракса има на развој културно-туристичке понуде Србије. Извршено је идентификовање заједничких интереса који могу постати основа за усклађивање општих ставова како би се омогућила сарадња. Такође, тежи се стварању система којим би се омогућила и практична примена креирања мреже учесника, чиме би се омогућио одрживи развој туризма у оквиру дестинације.