Промоција часописа КУЛТУРА бр. 159 – Стогодишњица присаједињења Војводине Србији

/in /by

Поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Србији часопис Култура посветио је темат овом јубилеју. На дан када је пре сто година Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд, 1. новембра 2018. у Заводу за проучавање културног развитка представљен је нови, 159. број часописа Култура.

На промоцији су говорили:
проф. др Слободан Бјелица, уредник теме Стогодишњица присаједињења Војводине Србији,
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Према оцени уредника темата: „Присаједињење Војводине Србији, чију стогодишњицу обележавамо ове године, процес је од епохалног историјског значаја, који још увек није у потпуности расветљен.“
Поред ове теме, 159. број часописа Култура у другом делу обухвата и текстове који говоре о великом архитекти Николи Добровићу. Уредник овог темата је др Александар Кадијевић.

 

I СТОГОДИШЊИЦА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
уредник др Слободан Бјелица

Слободан Бјелица, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слободан Бјелица, РАДИКАЛСКА КОНЦЕПЦИЈА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Јован Буковала и Нинослав Спасић, ДР ИГЊАТ ПАВЛАС – СКРАЈНУТИ ПРИСАЈЕДИНИТЕЉ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
Јована Касаш, САМООПРЕДЕЉЕЊЕ ТЕМИШВАРСКИХ СРБА ДА СЕ ПРИСАЈЕДИНЕ КРАЉЕВСТВУ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
Саша Марковић, ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИДЕАЛИЗАМ СРПСКОГ ПАТРИОТИЗМА – ДЕМОКРАТЕ У ВОЈВОДИНИ 1918. ГОДИНЕ
Ђура Харди, БАЧКИ РУСИНИ И ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ У ДАНИМА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Александар Хорват, БАРАЊА У ВРЕМЕ НОВОСАДСКЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И СТВАРАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918. ГОДИНЕ

II АРХИТЕКТА НИКОЛА ДОБРОВИЋ – ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Ковачевић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ 2017. ГОДИНЕ
Марија Милинковић, ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ АРХИТЕКТУРЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Иван Р. Марковић и Милан П. Миловановић, ГРАДИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА У ПРАГУ (1922–1933)
Владимир Митровић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ: КОНКУРС ЗА ПОЗОРИШТЕ У НОВОМ САДУ ИЗ 1928–1929. ГОДИНЕ
Небојша Антешевић, ДЕЛОВАЊЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА НА ЈАДРАНУ
Владана Путник Прица, ДОБРОВИЋЕВИ НЕРЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКТИ ПОЛИТИЧКО-СПОРТСКОГ СТАДИОНА И ФИСКУЛТУРНОГ ПОЈАСА
Милан Попадић, ГЕНЕРАЛШТАБ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА КАО МЕМОРИЈСКИ ТОПОС У 21. ВЕКУ
Александар Кадијевић, ДОБРОВИЋ И БРАШОВАН – ДВЕ ИСПРЕПЛЕТАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ БИОГРАФИЈЕ
Драгана Ћоровић, ПРИРОДА, ПЕЈЗАЖ, ВРТ: МИСАОНЕ ПРИТОКЕ У ДЕЛУ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Александра Ђорђевић, СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА
НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

III ИСТРАЖИВАЊА

Никола Млађеновић, КОРУМПИРАНА ТРАГЕДИЈА, ОТУЂЕНА УТОПИЈА
Страхиња Савић, АРХИВИРАЊЕ СЕЋАЊА У ФИЛМОВИМА ПОЧЕТАК И МЕМЕНТО
Жељко Крстић, ВАЉЕВО У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ
Адријана Турајлић, ГРАФИТИ ИЛИ УЛИЧНА УМЕТНОСТ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Адам Нинковић, ВЕОМА ИНСТРУКТИВАН ЗБОРНИК НАУЧНИХ РАДОВА
Ана Стевановић, КОМУНИКАЦИЈСКЕ ВЕШТИНЕ