Јавни панел „Култура и национална траума”, 27. септембар у 19 часова, Дом омладине Београда (сала Американа)

Велики панел под називом

„Култура и национална траума“

у организацији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул)

УТОРАК, 27. септембра у 19 часова у Дому омладине Београда

(сала АМЕРИКАНА)

Ово је први у низу јавних панела које ће Запрокул организовати у наредном периоду , који су намењени широј публици. Имајући у виду значај  теоријског промишљања националног идентитета представићемо угледне ауторе из различитих области са намером да кроз разговор осветлимо културне рефлексије наших колективних траума.

Завод за пруочавање културног развитка, издавач часописа Култура, покреће јавни дијалог о питању културе и националне трауме, изузетно важној теми за нашу културу и културну политику која је представљена у једном од издања овог  часописа.

,,Теорија културне трауме од посебног је значаја за разумевање наше културе. Нема превазилажења трауме – иза које увек стоји неко претрпљено зло – без суочавања с њом, без слободне расправе о њој и њеног уметничког уобличења“, уводна је реч главне уреднице др Слађане Илић у темату часописа Култура  посвећеном овом питању.

На панелу ће учествовати аутори текстова у овом темату, као и шири круг саговорника из различитих области науке и уметности. Очекујемо да ће темат, као и јавни дијалог њиме покренут, бити важан корак у активнијем односу наше културе, али и државе, према освешћивању наших колектвних траума, па и стваралачки лековитом суочавању са њима.

Програм се реализује у сарадњи са Домом омладине Београда и Музејом жртава геноцида.

Учествују:

Др Бојан Јовановић, антрополог

доц. др Слободан Рељић, социолог и новинар

проф.др Предраг Ј. Марковић, директор Института  за савремену историју

проф. др Милош Ковић, редовни професор, Филозофски факултет Универзитета у Београду

др Светлана Шеатовић, научни саветник, Институт за књижевност и уметност

Горан Радовановић, филмски редитељ и сценариста

Модератор панела : др Слађана Илић, главна уредница часописа КУЛТУРА , приређивач темата “Култура и национална траума“

У 173. броју часописа Култура, можете прочитати текст под насловом КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НР КИНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: СРБИЈА У УПОРЕДНОЈ ПЕРСПЕКТИВИ

У новом 173. броју часописа Култура који обрађује тему Култура и дипломатија, коју је приредила др Александра Колаковић, можете прочитати текст под насловом КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НР КИНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: СРБИЈА У УПОРЕДНОЈ ПЕРСПЕКТИВИ, у коме аутор Драган Траиловић наводи:  ,,Народна Република Кина кроз различите и бројне форме јавне и културне дипломатије већ дуго настоји да у свету побољша слику о себи. Откад је постала један од значајних и утицајних актера међународног система, јавила се и потреба да се промени њена перспектива према другима, али и перспектива других према
њој. Да би то остварила, НР Кина је почела да примењује проактивну стратегију јавне и културне дипломатије, да би се промовисала као одговорна велика сила и да би допринела формирању позитиваног наратива о себи у међународним односима.
Кинеске власти кроз неколико великих иницијитава глобалног домета, које укључују економске, политичке и културне стратегије, настоје да побољшају и промовишу имиџ своје земље као поузданог политичког и економског партнера. У том процесу култура и културна размена постају једно од најважнијих оруђа Кине за увећање њене меке моћи. Како ове иницијативе обухватају и Западни Балкан, а тиме и Републику Србију, Кина користи различите методе и инструменте културне дипломатије који се крећу од оснивања Конфуцијевих института и академске сарадње, до интернационализације кинеских медија и њеног медијског присуства у овим земљама. Циљ овог рада је да прикаже и опише како наведени инструменти функционишу на Западном Балкану и како се примењују у Републици Србији у поређењу с другимземљама региона.”

Погледајте садржај 173. броја

Важно је утицати на младе људе из иностраних земаља

Данас је промовисан нови 173. број часописа Култура са темом „Култура и дипломатија“у препуној Галерији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул).

Окупљеној публици обратио се директор Завода господин Марко Крстић истакавши да „овај темат има интенцију да споји два важна министарства и активара питање дипломатије у култури.“

Уредница темата др Александра Колаковић, осврнула се на чињеницу да је „нова нормалност“ изменила животе људи у свим државама света. „Успостављање, развијање, одржавање и унапређење спољних односа државе путем културе, уметности, спорта, науке и образовања у новим околностима добијају и нове задатке. Културна дипломатија као део јавне дипломатије и начин изградње ’меке моћи’ у овом контексту посебно је значајна за културу и државу као што је Србија.“

„Мењају се и шире методе деловања, начини испољавања и усавршавају се начини протока информација за деловање културне дипломатије, међутим, чини се да су циљеви суштински остали исти: допрети својим утицајем до другог, али и у одређеним историјским околностима спречити другог да својим утицајем допре до вас,“ напоменуо је др Слободан Селинић, научни саветник са Института за новију историју Србије, у свом обраћању.

Проф. др Синиша Атлагић са Факултета политичких наука, указао је на важност теме и значај часописа Култура који ову тему покреће, закључивши да важно утицати на младе људе из иностраних земаља и да би такав начин деловања могао бити једна од будућих културних и дипломатских стратегија наше земље.

ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА ,,КУЛТУРА“ са темом ,,Култура и дипломатија“

Нови 173. број часописа Култура са темом „Култура и дипломатија“ биће промовисан 28. јуна 2022. године у 13 часова у Галерији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул) у улици Риге од Фере 4.

Темат „Култура и дипломатија“ приредила је др Александра Колаковић, а 11 објављених текстова  унапређују истраживање културне дипломатије и културе, и покрећу јавну дискусију о актуелном односу културе и дипломатије.

У уводу Колаковић истиче како су „од пролећа 2020. године, када је пандемија covid-19 затворила границе и значајно изменила животе људи у свим државама света, култура и дипломатија наставиле да прелазе препреке које је ’нова нормалност’ наметнула. Успостављање, развијање, одржавање и унапређење спољних односа државе путем културе, уметности, спорта, науке и образовања у новим околностима добијају и нове задатке. Културна дипломатија као део јавне дипломатије и начин изградње ’меке моћи’ у овом контексту посебно је значајна за културу и државу као што је Србија.“

Учествују:

Проф. др Синиша Атлагић, Факултет политичких наука

Др Слободан Селинић, научни саветник, Институт за новију историју Србије

Др Александра Колаковић, уредник издања, виши научни сарадник, Институт за политичке студије

Објављен 173. број часописа Култура

Објављен је 173. број часописа Култура, у издању Завода за проучавање културног развитка, који за тему има Културу и дипломатију.

Тематску целину Култура и дипломатија је приредила др Александра Колаковић из Института за политичке студије, која у уводној речи истиче како су „од пролећа 2020. године, када је пандемија covid-19 затворила границе и значајно изменила животе људи у свим државама света, култура и дипломатија наставиле да прелазе препреке које је „нова нормалност” наметнула. Изнова се потврдило да су ова два сегмента комуникације међу људима, народима и државама значајна и потребна. Успостављање, развијање, одржавање и унапређење спољних односа државе путем културе, уметности, спорта, науке и образовања у новим околностима добијају и нове задатке. Културна дипломатија као део јавне дипломатије и начин изградње „меке моћи” у овом контексту посебно је значајна за мале државе као што је Србија. Имајући све поменуто у виду, овај број часописа Култура посвећен је културној дипломатији као делу јавне дипломатије, која се наслања на циљеве и приоритете политичких, економских и војно-безбедносних компоненти, при чему подразумева свесно настојање државе да утиче на свој имиџ у свету, билатералне и мултилатералне односе.

У овом броју Културе, поред теоријско-методолошког приступа и нових тема у проучавању културне дипломатије, наглашени су и примери из историје, с намером да пробуде нове идеје код креатора спољнополитичких и културних стратегија. Како су евроинтеграције један од стратешких циљева Републике Србије, као и простор где је потребно потврдити и развијати културну сарадњу, препознали смо потребу да први рад у овом броју Културе унесе један актуелни и нови поглед. Посвећен је истраживању развоја агенде културне дипломатије Европске уније (ЕУ), од „културе у спољним односима” до „инклузивних културних односа” и „новог духа дијалога” као политичког наратива и институционалне логике, што покреће на размишања о основама за креирање савремених приоритета европске спољне културне политике, њених инструмената и програма.“ (др Александра Колаковић, Увод, Култура број 173).

Прочитајте садржај 173. броја

Нови 173. број је у штампи!

Ускоро из штампе излази нови број Културе, 173. по реду, чија је тема Култура и дипломатија. Уредница овог броја је др Александра Колаковић.

Нови 172. број часописа Култура у књижарама

У књижарама можете пронаћи нови 172. број часописа Култура који обрађује тему Култура и национална траума, коју је приредила др Слађана Илић.

Како у тексту под насловом Име и глас жртви – колективна траума и тема геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској (1941−1945) у савременој српској књижевности наводи Славица Гароња Радованац:  „У раду се разматра феномен колективне трауме, изазване геноцидомнад српским народом у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата
(1941−1945), који је у српској књижевности као тема спорадично заступљена, односно, у дијаметралној супротности с размерама овог институционализованог злочина (у лику фашизма и верског фанатизма), сачуваног у колективном доживљају,
памћењу и документима. Прегледом књижевне продукције током социјалистичке Југославије, установљава се да тек с распадом Југославије долази до песничког елаборирања ове теме, најчешће у поемској форми, попут збирке Опела Милана Комненића, а с почетком 21. века и рафинираних, интимистичких опуса, попут збирке Бол Мирослава Максимовића, односно, на архивском предлошку доследно исписаних, тј. оживљених гласова жртава, којима је враћено достојанство постојања (након
масовног и насилног уништавања, најчешће и без гроба), у збирци Страдања Јелене Ковачевић. На примерима три песничке збирке посматрају се различити стилско-уметнички поступци, генеза и различити приступи у обради ове естетике ужаса са
закључком да тек XXI век даје у потпуности сазрела, високоестетизована остварења, као трајан допринос српској књижевности, али и предложак за нека будућа дела, која ће бити инспирисана овом темом.“

ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА ,,КУЛТУРА“ са темом ,,Култура и национална траума“!

Завод за проучавање културног развитка

Вас позива

на представљање часописа Култура број 172

– часопис за теорију и социологију културе и културну политику –

КУЛТУРА И НАЦИОНАЛНА ТРАУМА

четвртак 7. април у 12 часова

Галерија Завода за проучавање културног развитка

Риге од Фере 4, Београд

 

najava 172

Нови број часописа Култура изашао из штампе!

Из штампе је изашао нови 172. број часописа Култура који обрађује тему Култура и национална траума, коју је приредила др Слађана Илић.

Како у тексту под насловом Српска траума – распетост на крсту исток-запад наводи Слободан Рељић:  ,,Географски положај дубински одређује карактер народа. „Ми смо своју кућу подигли насред пута”, описао је српски геоплотички положај Јован Цвијић. У Другом светском рату – између Лондона и Москве – Срби су се сусрели с врхунцем те трауме. Наша два антифашистичка покрета наши савезници су претворили у унутарнародно непријатељство које, ни после две трећине века, не иде ка националном помирењу. Драма је у томе што је та траума судбоносни проблем пред изазовима које доносе нови односи моћи Истока и Запада.“

Погледајте садржај 172. броја