Резултати претраге

Službe za odnose sa javnošću državnih institucija, političkih partija i nevladinih organizacija teže da, posredstvom medija, dođu do građana. Portparoli i PR službenici pokušavaju da ideje i ciljeve koje zastupaju predstave javnosti i u tu se svrhu koriste različitim metodama i tehnikama. Iako su službe koje se bave odnosima sa javnošću i odnosima sa medijima u Crnoj Gori rijetke sigurno je da je pojava plasiranja informacija ustaljena praksa i prije nego što su službe i osnovane. U ovom radu ćemo pokušati da saznamo koliko politički PR utiče na uređivačku politiku crnogorskih dnevnih novina i kakve su konsekvence. Polazimo od teze da organizacije koje politički djeluju utiču na medije vršeći indirektno time uticaj i na širu javnost. Koristićemo metod kvantitativne i kvalitativne analize sadržaja medijskih objava i komparativni metod. Za analizu će nam poslužiti dnevne novine koje izlaze u Crnoj Gori i to Pobjeda, Dan, Vijesti i Dnevne novine, dok će period analize biti nakon objave izbornih rezultata za predsjednika Crne Gore od 20. do 26. aprila 2013. godine. Provjerićemo koliko se PR službe koriste kao izvori informacija, a koliko novinari obrađuju ili u cijelosti prenose te informacije, zatim koliko se medijima dostavlja saopštenja, a koliko se ona provjeravaju, kao i to koliko su mediji izvještavali o aktuelnim događajima ili su samostalno došli do određenih informacija.

До сада, у Мађарској, такође повезаном са прикључењем Европској Унији, појмови, попут комуникације, савремености, идентитета и друштвеног дијалога се поново процјењују. Промјена у јавној структури била је важан процес промјене приликом преображаја система. Током процеса преласка на демократију, промијенила се, такође, и улога масовних медија. Стари алати су добили нову улогу, на тај начин омогућавајући појаву нових актера. Дуги низ година, локални медији, који су служили боље демократији на локалном нивоу него што су могле њихове колеге на државном нивоу, изгледа да се поново процјењују и то може бити локални, самоодређујући, форум који покушавају да успоставе локалне заједнице и подрже учествовање у локалној заједници. Након промјене система, прилика је пружена у Мађарској за успостављање локалних комерцијалних као и локалних радио станица заједнице. Палета локалног медијског система постаје све више и више шаренолика. Постојећe окружне новине, локалне новине, рекламне брошуре и новоосноване локалне телевизије привлачиле су фирме и организације које делују у својој области, нудећи рекламне и прилике за односе са јавношћу. С друге стране, може се уочити да је особље за односе са јавношћу предузећа и грађанских организација једва искористило могућности које пружају локалне радио станице. Када узму у разматрање радио, онда обично (скоро увијек) мисле на комерцијални радио. Унутар оквира приступачности и плурализма, одређујућа особина локалних радио станица је начин на који људи учествују у раду станице. Волонтери сматрају овај „рад“ мисијом и јако воле своју област рада и посједују озбиљну снагу стварања мишљења на локалном нивоу. Истраживања су показала да је популарност ових радио станица већа међу онима који имају високо образовање. Вјерујем да општинске радио станице, захваљујући својим специфичностима, могу бити одговарајући и привлачан простор за односе са јавношћу, нудећи могућност успјеха прије свега на локалном нивоу. Студија и презентација ставља посебан нагласак на особине локалних радио станица које могу унаприједити дјелотворност рада на односима са јавношћу, на тај начин подржавајући организације које желе постати чланови локалне заједнице.

Oднoси с jaвнoшћу, кao плaнирaнa, двoсмeрнa кoмуникaциja кoмпaниje кojoм сe упрaвљa, упућeни су нa кaнaлe кoмуникaциje мeђу кojимa су мeдиjи вeрoвaтнo нajвaжниjи пут кojим сe стижe дo примaлaцa пoрукa кojимa ПР утичe нa jaвнo мњeњe. Meдиjи, кao прeнoсиoци тих пoрукa, свe вишe су упућeни нa спeциjaлизoвaнe кoмпaниjскe службe зa oднoсe с jaвнoшћу или aгeнциje кoje у имe кoмпaниja упрaвљajу њихoвим кoмуникaциjaмa. Кaкo су мeдиjи пoстaли, нe oд jучe, jeднa oд нajбитниjих циљних групa кoмпaниja, oднoси с мeдиjимa су пoстaли jeднa oд нajвaжниjих aктивнoсти ПР стручњaкa. Ta вeзa приврeдe и мeдиja и упућeнoст jeдних кa другимa у трaнзициjи пoстaje joш jaчa, jeр привaтизaциja мeдиja дoнoси и свe вeћи утицaj oглaшивaчa нa урeђивaчку пoлитику. У трaнзициjи и привaтизaциjи српских мeдиja, у кojимa су гoтoвo свe нajвaжниje нoвинe и TВ стaницe у рукaмa стрaних влaсникa (или им сe нe знajу влaсници), нoвинaри су пoстaли трoшaк, пa сe смaњeњe рaсхoдa пoстижe aнгaжoвaњeм слaбo плaћeних, хoнoрaрнo aнгaжoвaних и eкoнoмски зaвисних нoвинaрa. Taкви нoвинaри и мeдиjи су лaк плeн oглaшивaчa кojи пoсрeдствoм ПР стручњaкa утичу и нa урeђивaњe мeдиja. Нeсхвaтaњe знaчaja ПР-a, oднoснo нoвинaрствa, нeoбрaзoвaнoст или oбрaзoвaњe крoз курсeвe, низaк прoфeсиoнaлни нивo ПР стручњaкa и прeдстaвникa мeдиja, нeaдeквaтнe зaрaдe, нeсигурнoст рaднoг мeстa, нeпoвeрeњe, нeстручнoст и нeпoзнaвaњe прoцeсa рaдa, зajeдничкe су oцeнe и ПР стручњaкa o струци и сaрaдњи сa мeдиjимa и нoвинaрa o свojoj струци и сaрaдњи сa ПР стручњaцимa. To су пoкaзaлa двa истрaживaњa кoja je крajeм 2012. и пoчeткoм 2013. гoдинe спрoвeлo Друштвo Србиje зa oднoсe с jaвнoшћу (ДСOJ) зajeднo сa Удружeњeм нoвинaрa Србиje (УНС), Нeзaвисним удружeњeм нoвинaрa Србиje (НУНС), Нeзaвисним друштвoм нoвинaрa Вojвoдинe (НДНВ), Aсoциjaциjoм мeдиja и Лoкaл прeсoм.

Novinari i PR-ovci nekoć bijahu dvije strogo odvojene profesije. Vremenom su se sve više približavale, pa tako danas gotovo 70 posto objavljenih vijesti potječe iz nekog od ureda za odnose s javnostima, a da pri tom nitko ne optužuje novinare za nerad ili PR-ovce za nametanje svojih informacija. No, nove digitalne tehnologije, a pogotovo društvene mreže, stubokom su promijenile odnose. Harmonični suživot novinara i PR-ovaca, koji je postignut, dramatično ugrožavaju nebrojeni građani novinari i građani PR-ovci koji, ničim izazvani, vođeni samo svojom željom za komuniciranjem, preplavljuju mreže svojim informacijama, vrlo često dvojbene kvalitete, a često i neetične i neistinite. Ali, mreža je slobodna, ljudi su ostvarili slobodu govora, pa tako Facebook, Twitter i ostale mreže ne samo što ugrožavaju klasične medije, već ih potiskuju i postaju glavni izvor informacije, čak i za novinare. Novinari su tako prvi u lancu koji su potpali pod utjecaj društvenih mreža, ali tmasti oblaci nadvili su se i nad PR-ovce, koji, strepeći, otvaraju svoje IPhone, Smartphone i slične gadgete strepeći je li ih neki nadobudni klinac razapeo svojim tvitanjem i kako će umanjiti štetu od žestoke kritike njihova odnosa s kupcima nezadovoljne domaćice. Kako PR može odgovoriti na agresivne mreže i može li s novinarima vratiti informiranje u staro korito? Proces je nezaustavljiv, jer tehnologiju još nitko nije spriječio. “Zaustavite Reuters!” je još samo anegdota znana starim generacijama novinara i PR-ovaca. Prilagodba novome, pronalaženje novih metoda, vraćanje vrijednosti profesionalnoj, provjerenoj i kvalitetnoj informaciji jedina je mogućnost. Novinari i PR-ovci morat će u zajedništvu pronalaziti nove izražajne mogućnosti kako bi znanjem i sposobnošću kreiranja poruke vratili vrijednosti.