Натраг на претрагу

Резултати претраге

1732
pdf
134 / 2012 - Небојша Ковачевић

ЧИТАЊЕ И ЉУБАВ – (РЕ)КОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ СЕЋАЊА

У тексту се испитује основаност аналогије између два царства Имагинарног – читања и љубави. Кроз анализу једне успомене, два дискурса се пореде на личном и општем плану, кроз приказ карактеристичних момената. Читање и љубав се посматрају као изузетни случајеви „погрешног читања/разумевања“, са заједничким кореном у Жељи и недостатку. У свету који се мења испитују се могуће промене у доживљају љубави и читања код „нових читалаца“ и општији значај ове аналогије у људском свету – свету метафора.

1733
pdf
137 / 2012 - Марко Стаменковић

ЧИТАЊЕ АМБАСАДОРА: ФУНДАМЕНТАЛНИ НАРЦИЗАМ, ПОНИШТЕЊЕ СУБЈЕКТА И ЈОШ ЈЕДНА СКИЦА ЗА АУТОДЕСТРУКТИВНУ ФУНКЦИЈУ ПОГЛЕДА

Овај текст настао је у контексту прелиминарних истраживања аутора на терену анализе слике, у којем функција погледа има пресудан значај у операцији “поништења субјекта” посматрања. Текст полази од познатих теоријских и историјско-уметничких тумачења слике Амбасадори, којом Ханс Холбајн Млађи, у првој половини шеснаестог века, супротставља не само оптичку, нелинеарну перспективу доминантној централној геометријској перспективи, него и једног геометријског (праволинијског, straight) субјекта другачијем субјекту: оптичком, екс-центричном, скопичком. Намера текста је да, и пет векова касније, још једном пробуди статичног, фиксираног и фокусираног посматрача (симптома и главног протагонисту исто тако статичне, фиксиране и фокусиране културе погледа) у циљу заузимања радикално другачије позиције посматрања. Зашто? Зато што се измештањем Холбајновог посматрача из позиције statusa quo (децентрирањем његовог погледа, оптичким померањем из удобности фиксиране тачке опажања, као и његовим физичким померањем) тако децентрализованом, “ексцентричном” посматрачу нуди прилика да се још једном, и сваки пут изнова, активно укључи у историјска померања ка другачијој култури погледа. Овде се под другачијом културом погледа подразумева она култура због које, константним прекорачењем граница некултуре погледа, имамо разлога да верујемо у могућност другачијег света, другачијег поимања света слике и другачијег поимања слике света – другачијег од оног у којем, попут заробљеника, жели да нас задржи конзервативна, атавистичка, самодовољна, патријархална и “патриотска” култура једног окорело централистичког, тврдоглаво фронталног и неприкосновено правоверног (“straight”) погледа на свет.