Резултати претраге

Вирални маркетинг представља скуп маркетиншких техника које користе већ постојеће друштвене мреже (како реалне тако и виртуелне) како би се постигли одређени маркетиншки циљеви, путем виралног процеса који подсећа на ширење компјутерског вируса. Централни део овог процеса су корисници услуга или потенцијална публика, који на неки начин постају и маркетинг менаџери кампање, константно регрутујући нове маркетинг менаџере. Било је потребно да се испуни само један битан предуслов како бисмо дошли до тренутка када границе између различитих медијских формата више не значе много – да се избрише граница између реалног и виртуелног простора, стварајући један хибридни простор, такозване “реалне виртуалности”. Рад износи искуства из праксе САД-а везана за виралне кампање у оквиру филмске и телевизијске продукције, али и других видова медијских изражавања путем медијских канала који се преплићу, поричући тако границе између њих, а публику посматрајући као интерактивне и интегралне учеснике заједничког процеса.

Осветљење у великој мери утиче на утисак који град оставља на посетиоце, на осећај безбедности и сигурности, као и на утисак привлачности. С обзиром на то да се утисак о граду не стиче посматрањем једног објекта, неопходна је извесна координација како би град у ноћним условима оставио утисак хармоничне целине. Координација се најлакше постиже кроз стратешки документ који се зове мастерплан осветљења. Иако је технолошки развој отворио бескрајне могућности за креативно осветљење, није једноставно постићи атрактивне светлосне ефекте применом светлости у боји или динамичног осветљења. Погрешна примена светлости у боји, као и агресивно динамично осветљење, упадљиво деградирају осветљене објекте и њихово непосредно (а понекад и шире) окружење.

Данашњи читалац, гледалац и слушалац, у само једном дану добије онолико информација колико његов предак у 17. веку за цео свој животни век. Тако много информација не значи и да је прималац информација данас, уз велики број медија и велики број доступних информација, добро информисан. Предмет овог рада је анализа програма три регионалне телевизијске станице у Нишу током последње фебруарске седмице 2011. године. Готово истоветно садржајно и жанровско сиромаштво, недостатак професионалног изазова да се догађајима, људима и појавама посвети довољно квалитетне пажње, карактеристике су ове медијске разгледнице суморне стварности другог по величини града у Србији. Циљ овог рада је да докаже да све веће присуство нових технологија неповратно мења укус медијске публике, а тиме и начин рада новинара. Број корисника интернета расте, што отвара могућности еманципације урбаних телевизија, али и да новинари могу да прате потребе млађе популације, уз стално освајање нових знања.