Резултати претраге

Рад анализира утицај новог технолошког и медијског окружења на књигу, виђену у најширем смислу: као штампани текст и екранска структура, као део књижевног канона и учило. Култура странице и култура екрана траже различите способности и захтевају различите технике приступа тексту. Штампано штиво тражи од читаоца усредсређење и нуди му моновалентну информацију, док електронско штиво захтева раслојавање читаочеве пажње и нуди поливалентну информацију, али не гарантује поузданост. Однос страничне и екранске културе дефинише неусаглашен однос према новим информатичким технологијама: подела Сузан Гринфилд, у књизи Људи сутрашњице, која однос према дигиталној сфери класификује као вебофорију, вебофилију и вебофобију и даље је на снази у ери развоја друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера. Док страх од технологије извире из дубоко укорењеног страха да би привид могао да замени истину, вебофорија превиђа да и сам интернет мења своју медијску природу.

Због брзине комуникације, преноса, тражења и представљања информација, глобалне доступности и једноставности, интернет и веб надилазе друге облике јавног рада и активистичког дјеловања. У овом раду указујемо на предности нових медијских технологија које женске организације могу користити за своје представљање и политичко ангажовање у заштити и промоцији женских људских права, а у односу на досадашње праксе маргинализације жена у штампи, на радију и на телевизији. Рад је базиран на петомјесечној анализи веб сајтова 10 женских невладиних организација из Босне и Херцеговине и веб сајта владине Агенције за равноправност полова БиХ, који су континуирано праћени од 1. октобра 2009. до 1. марта 2010. године. Постављањем веб сајтова, женске невладине организације у БиХ учиниле су први корак ка чланству у виртуелном свијету, али још треба да „науче“ како користити и искористити ово чланство.