Натраг на претрагу

Резултати претраге

2322
127 / 2010 - Драгана Мартиновић

МУЗЕЈСКА ПУБЛИКА У СРБИЈИ

У приложеном тексту представљени су најважнији резултати истраживања музејске публике Србије чији је циљ остваривање што потпунијег увида у структуру и потребе публике музејских институција у Србији, те утврђивање свих релевантних карактеристика посетилаца наших музеја, које у највећој мери утичу на њихову бројност и однос према самом музеју и културном животу уопште. Ово истраживање може да помогне у стварању јасније слике о посетама музејима Србије, али и у дефинисању препорука и начина на које може да се побољша посета и повећа број посетилаца у нашим музејима.

2323
130 / 2011 - Владимир Кривошејев

МУЗЕЈСКА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ: НАСТАЈАЊЕ, КРИЗА И НОВИ ПОЧЕТАК

Од оснивања Музеума сербског, 1844. године, протекло је више од век и по, време испуњено сталним променама које су условљавале дисконтинуитет политичког статуса Србије, што је директно утицало и на историјски развој културне политике, а сходно томе и на развој музеја, музејске делатности и музејске мреже. Овај рад има за циљ да прикаже историјску вертикалу развоја музеја у Србији у односу на актуелне моделе културних политика.

2325
124 / 2009 - Маша Вукановић

МУЗЕЈИ СРБИЈЕ – АКТУЕЛНО СТАЊЕ

Циљ истраживања “Музеји Србије – актуелно стање”, спроведеног у пролеће 2009, био је утврдити актуелно стање музеја у Србији. Резултати истраживања показују да се музеји суочавају и с проблемима везаним за стручан рад, али и с проблемима за чије је решавање неопходна већа подршка Министарства културе.

2326
137 / 2012 - Дејана Прњат

МУЗЕЈИ И ЕТИКА: ПРИСВАЈАЊЕ ПРОШЛОСТИ

У раду ћемо покушати да осветлимо једно од питања која се тичу етике музеја, а то је питање права музеја на поседовање артефаката који чине део културне баштине других земаља. Ово питање постало је све присутније у јавности у последњих десетак година, с тенденцијом добијања још већег значаја. Постоји неколико битних саставних делова овог проблема. Једно од њих се односи на чињеницу да су многи музеји до предмета који чине њихове значајне колекције дошли без претераног инсистирања на утврђивању власништва над артефактима које су куповали и добијали од својих донатора, али су исто тако до многих дошли и легалним путем. Неки истраживачи такође отварају питање аутентичности оних који потражују артефакте. Тако, на пример, питају се они, с обзиром да етрурска цивилизација више не постоји, коме би предмете који чине етрурску културну баштину требало вратити? Италији?

2329
134 / 2012 - Ана Сладојевић

МУЗЕЈ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ И ЊЕГОВ АНТИКОЛОНИЈАЛНИ ДИСКУРС

У овом раду, скуп пракси колекционирања, проучавања и излагања које у Музеју афричке уметности (МАУ) у Београду детектујем као западњачки модел, супротстављам сету пракси које су тежиле да музеј представе као антиколонијалан. Колекционирање „ваневропске“ уметности, у јавном дискурсу Музеја добија посебно место трансформишући се из буржоаске активности у идеолошки прихватљив процес културне медијације, док непостојање колонијалне прошлости Југославије постаје тачка у којој се лоцира посебност МАУ. Поставља се питање да ли је начелно антиколонијално усмерење овог Музеја имало утицаја на промену суштине музеја као институције која је, како то Мике Бал (Mieke Bal) каже, увек непријатељска према свему не-западњачком.