Резултати претраге

Услед транзиције од капиталистичких ка посткапиталистичким друштвима, и преласка са економије робе на економију услуга развој културних и креативних индустрија постаје фокус све већег броја држава. Како још увек не постоје међународно прихваћена дефиниција сектора ни алати за његову анализу, разумевање сектора и инструменти културних политика варирају од државе до државе. Компаративном анализом културних политика Велике Британије, Шпаније, Србије и Хрватске овај рад пружа увид у различит степен развијености мера и подршке везаних за културне и креативне индустрије и нуди препоруке за даљи развој сектора. Компаративна анализа базирана је на статистичким анализама, законима, смерницама и стратешким плановима ових држава, и организована кроз анализу једанаест тема које се показују као кључне за сектор: дефиниција сектора и циљеви државних политика у оквиру сектора; мапирање и анализа података; регионализација; међуресорна и међусекторска сарадња; образовање и тренинг; толеранција; информације, комуникације и технологија; пореска политика; интелектуална својина; подршка малим и средњим предузећима; и интернационализација.

Уводни део текста представља осврт на релевантност културних вредности и културних односа у контексту измењеног глобалног окружења и актера у међународној арени. Посебно се истиче значај квалитета садржаја и наратива у ефективним културним односима. У тексту се даље подвлаче друштвено-политички аспекти који су утицали на обликовање културног развоја Србије на почетку XXI века. Преглед основних резултата истраживања „Културне активности Србије у Европи и свету 2000 – 2010.“ чини главни део текста и представља допринос широј анализи међународних културних односа Србије. Истраживачка питања везана су за садржај културних активности Србије, затим за идеје, вредности и наративе, и коначно за принципе и приоритете културне политике у контексту међународних културних односа.