Резултати претраге

Рад се бави сагледавањем развоја савремене технике и технологије у служби особа са инвалидитетом, као и могућностима њихове примене у библиотекама. Наводе се и описују неки од комуникационих уређаја најновије генерације намењени овој категорији корисника, врсте електронских докумената и помагала, као и програми за читање текста. Такође, разматра се однос између предности које доноси употреба информационих технологија у библиотекама и оних услуга које нуди особље библиотека. Указује се на значај развоја преносивог хардвера малих димензија, као и на значај приступачности електронским информацијама на вебу које су предуслов развоја виртуелних библиотека, а које представљају симбол потенцијалне доступности свима информација похрањених у библиотекама.

У тексту ауторка упућује читаоце на комплексност поља културног наслеђа и на његову повезаност са социјалним, економским и политичким питањима друштва. Кроз рад она презентује различите приступе насловној теми, кроз објектив архитектуре, уметности, историје. Истражена су питања која окружују могућности, сврху и начине интерпретације и презентације културног наслеђа. Такође, ауторка се бави и савременим дискурсом узрочно-последичних односа нових медија и културног наслеђа који претенциозно намеће питање статуса оригинала и копије као и односа прошлости и садашњости. Дискусије о теоријским и техничким оквирима заједно са методолошким ограничењима креирања виртуелног културног наслеђа су проткане кроз цео текст. Представљене су могућности и предности нових медија, али и незаобилазна ограничења која ови медији намећу. Такође, кроз неколико примера виртуелне реконструкције, представљен је процес интеграције нових медија и културног наслеђа, као врло значајно питање данашњице.

Шта би Кјеркегор (Kierkegaard) мислио о интернету? Позната је његова критика штампе, али и његов покушај да властитим књижевно-филозофским пројектом пробуди аутентичност у својим суграђанима/савременицима. Која од ове две тенденције би превладала у његовом ставу према интернету? Проблематизоваћемо Драјфусов (Dreyfuss) став да би Кјеркегор мрзео интернет, указујући да интернет поседује могућности преузимања оног што Драјфус назива „ризичном одговорношћу и обавезама“, барем у оној мери у којом их је могуће преузети и ван интернета. Коначно, изнећемо критику „cyber“ преузимања обавеза, која ће у исто време представљати и критику кјеркегоровског схватања аутентичности.

Када се говори о новим дигиталним медијским технологијама, посебно о њиховим потенцијалима у образовању, политичкој партиципацији, уметности, масовном комуницирању, често се позивамо на њихову интерактивност и мултимедијалност. Распрострањеност ових појмова у савременом дискурсу доводи до тога да њихово значењско поље постаје неухватљиво. Стога је основна намера рада да понуди преглед различитих значења интерактивности и мултимедијалности, те да се кроз разматрање појединих дефиниција ових појмова испита и њихова примењивост не само на нови медиј Мреже, већ и на остале медије и њима својствене облике комуникационе праксе. Ово уједно представља и покушај да се установи које димензије интерактивности и мултимедијалности су суштински нове, а које успостављају континуитет у односу на претходне медије и облике комуницирања.