Натраг на претрагу

Резултати претраге

2684
pdf
128 / 2010 - Гојко Рикаловић и Христина Микић

ЕКОНОМСКА ЕФИКАСНОСТ И УТВРЂИВАЊЕ ТИПОВА РАЗВОЈА КРЕАТИВНОГ СЕКТОРА

Рад се бави истраживањем карактеристика раста (и развоја) креативног сектора са становишта економске ефикасности производних фактора који су у њему ангажовани. При томе се полази од анализе релевантне литературе која нуди различите теоријске концепте креативног сектора и његове структуре. Као критериј за разликовање типова раста (и развоја) креативног сектора узима се економска ефикасност посматрана кроз динамику продуктивности рада и ефикасност капитала.

2687
pdf
136 / 2012 - Хасиба Хрустић

ЕВРОПСКА ИНТЕГРАЦИЈА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ СА ОСВРТОМ НА САРАДЊУ СРБИЈЕ СА ЕУ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Грађани из различитих држава чланица Европске уније имају различите идеје о културном идентитету, припадности и праву грађанства, али се сусрећу и са питањем коегзистенције различитих културних идентитета, на основу узајамног поштовања и заједничке жеље и настојања да живе у једној заједници на темељима вредности које су европски идеал мира и сигурности. Културни сектор игра важну улогу у условима низа социјалних, економских и политичких импликација. Култура је увек била фундаментални део процеса европске интеграције и витални, елемент у међународним европским односима. У условима пораста глобализованог света, покретљивост људи нарочито утиче на изражавање индивидуалних потреба за сазнањем припадности. Уговором из Мастрихта из 1992. године, први пут је формално правно препозната културна димензија европских интеграција. Будући да је у културној индустрији ЕУ запослено више од пет милиона људи, на културну индустрију се гледа и као на значајан економски сегмент Уније, те је политика Брисела одлучна да повећа конкурентност културног сектора на међународном нивоу. Европски социјални и регионални фондови потроше током једне године више од 500 милиона евра на пројекте са културном димензијом.

2690
pdf
137 / 2012 - Виолета Цветковска Оцокољић и Татјана Цветковски

ЂУБРЕТАРИ И/ИЛИ УМЕТНИЦИ: ДА ЛИ ЈЕ НЕКУЛТУРНО ВЕЛИЧАТИ ОТПАТКЕ

У овом раду ауторке покушавају да истраже савремени однос уметника према отпацима индустријске производње и његову спрегу са друштвом. Такође, у раду се испитује физичко, као и ментално, загађење човека савременог друштва, и улога уметника као сведока и визионара. Одбачени предмети, искоришћени и напуштени, попут уморних стараца, постали су нови предмети обожавања и опсесије једног круга уметника. Поставља се питање како је дошло до тога да ђубре и отпад, односно бројни одбачени и истрошени производи индустријске производње и масовне културе постану легитимно поштовани.