Резултати претраге

У раду се анализирају кључни концепти којима се у свом теоријском раду бавила Гризелда Полок, једна од најзначајнијих историчарки уметности феминистичке оријентације. Њен рад је у великој мери обележио период актуализовања феминистичких тенденција у уметности и историји уметности од седамдесетих година XX века. У својим текстовима Г. Полок се бавила анализом и критиком доминантних модела историје уметности – начинима на који су достигнућа уметница вреднована и бележена, односно занемаривана и искључивана, али и указивањем на недостатке феминистичког приступа у овој области. Концепт феминистичких интервенција у историјама уметности, који се овде посматра као централни концепт у њеном раду, допринео је актуализовању тзв. женског питања, указујући на фалоцентричност у институционално-доминантној историји уметности и преиспитивању патријархалних митова ове академске дисциплине. Циљ рада је да прикаже ове тенденције и у ширем контексту, обухватајући опште промене у друштву, као и појаву других интерпретативних метода у историји уметности у том периоду и рецепцију њених ставова у контексту српских феминистичких токова.

У раду „Грађанско новинарство у дигиталном 21. веку” истраживала сам грађанско новинарство у дигитално доба, посебно онлајн (on line), његове основне карактеристике и особености, појавне облике, однос према професионалним новинарима и блогерима, као и сарадњу медијских кућа и грађана – репортера. Анализирала сам и кључне парадигме екранске и дигиталне културе – радикалну конвергенцију медија и презасићеност информацијама. У раду су понуђени неки могући одоговори на питања – Како да медији иду у корак са овим променама?, Како да разговарају и сарађују са својом публиком?, Којим путевима да пруже професионалну помоћ грађанима да се изразе и искажу своје мишљење на глобалној рачунарској мрежи? И да ли је то уопште неопходно? У закључку рада дат је кратак критички приказ места и улоге грађанског (он лајн) новинарства данас.