Резултати претраге
ВРЕМЕ НАШЕГ ЖИВОТА И НАШИХ (НЕ)ОСТВАРЕЊА
ВРЕМЕ ЗА ДОБРУ КЊИГУ
ВРБАСКИ ДОМ КУЛТУРЕ
ВРАЊСКИ ГЛАСНИК
ВЛАДИМИР ПЕТРИЋ: РАЗВОЈ ФИЛМСКИХ ВРСТА
ВЈЕКОСЛАВ МИКЕЦИН: МАРКСИСТИ И МАРКС
ВИРТУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ И МЕДИЈСКЕ ОПСЕНЕ – ИСТИНА ПРИВИДА, ПРИВИД ИСТИНЕ
У овом раду покушавају се пронаћи могући одговори на питања да ли су виртуелни идентитет и „cyber reality“ егзистенција само медијско–техницистичке опсене или појаве створене по мери човека који би желео да превазиђе просторне, временске и искуствене, психолошке оквире, и посредством скројеног, хибридног идентитета и комуницирања потпомогнутих напредним компјутерским технологијама, успостави везу са оностраним (трансцендентним)? У светлу релевантних критичко – теоријских и филозофских разматрања, промишљају се идентитет и делање појединца, традиционално схваћени, као чврсте, поступно грађене и релативно постојане категорије, у односу на нестабилна, променљива и конструисана својства савременог медијски пројектованог идентитета, који представља идеализовану верзију сопства и делања који се најчечће не поклапају једно са другим. Ове појаве посебно се теоријски сагледавају анализом садржаја и форми виртуелног комуницирања посредством интерактивних и 3Д (тродимензионалних) интернет сајтова („Facebook“, „Second life”), али и праћењем могућности и утицаја симулиране стварности на процес спектакуларизације свести и доживљаје које појединци имају о себи и о стварности која их окружује.
ВИРТУЕЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ЕВРОПИ: ПРИСТУП ЕВРОПСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Сврха овог рада је да пружи преглед Конференције о повезивању светова која је одржана октобра 2008. у Сингапуру. Једна од главних тема коју је организатор скупа, Национални библиотечки савет Сингапура, желео да упути јесте улога коју институције културе, као што су библиотеке, могу да имају у (виртуелним) заједницама и како могу да повећају свој удео у јавности заснован на тим заједницама. У овом контексту, Европска библиотека – капија ка изворима европских националних библиотека – објаснила је како она пласира своје услуге академским заједницама из Европе, и неким делом, изван ње. Европска библиотека фокусира свој портал на европску академску заједницу и првенствено прилагођава услуге академским процесима рада. Остали механизми и канали помажу да се допре до разних типова корисничких група из целога света. На пример, Европска библиотека уноси садржаје из библиотека на Europeanu, први портал за више различитих области чија је прва јавна бета верзија покренута у новембру 2008. године. Истичући важност употребе различитих канала за опслуживање различитих заједница – било путем Europeane било укључивањем постојећих виртуелних окружења путем апликативних програмских интерфејса (APIs) и widgeta – Европска библиотека је одличан пример колико је усмерени маркетинг значајан за онлајн јавне институције. Дате су даље препоруке за методологију „тестирај, мери и делуј“ и на изазове у представљању програма трагача и портала који су усмерени ка корисницима. Целокупан рад даје интересантан преглед маркетиншког приступа једне од највећих дигиталних библиотека и начина на који она покушава да се избори са културним различитостима и променама корисничких захтева. Позив јавним институцијама за увођење приступа који је више усмерен на тржиште, веома је важан за информационе стручњаке, а нарочито за све оне који се баве маркетингом у јавним институцијама и који су окренути ка тржишту, посебно оне заинтересоване за усмерени маркетинг.
ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ
У раду је дат преглед развоја система узајамне каталогизације у Србији и укључивања у регионалне и светске библиотечке мреже. Указано је на могућности претраживања које Виртуелна библиотека Србије пружа корисницима и приказани планови развоја у контексту светских трендова прерастања библиотечких каталога у портал за приступ потпуним информацијама.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
