Резултати претраге

Један од захтева савременог друштва јесте и употреба мноштва различитих медија и информационих технологија, те тако они постају део елементарне писмености. Пошто библиотеке у информационом друштву имају велику улогу, у овом раду ће бити представљени појам и развој једне виртуелне библиотеке ради приближавања појма оном делу популације који се из различитих разлога дистанцира од употребе савремених технологија користећи искључиво класичне облике информација. Приближавањем појма виртуелне библиотеке олакшаће се комуникација на релацији корисник – електронски извор.

Рад преиспитује комплекс феномена визуелне културе у савременом, медијски посредованом свету. Истовремено, текст критички доводи у питање хипотезу о расту и развоју визуелне културе у ери тоталне медијатизације. Дијалектика визуелне културе овде се, заправо, посматра кроз сукоб и посредовање два њена карактеристична момента: првог, који се тиче медијског постварења и другог – интерпретираног као простор за потенцијално и реално критичко-субверзивно деловање сфере тзв. „оптичког ума“ у данашњем времену. Приказана дијалектика кретања визуелности треба да отвори простор за практичку интервенцију у стварности, вођењу принципом наде. У противном ће медијатизована визуелна култура довести до потпуне инструментализованости, у корист стицања профита, а у функцији делимичног или потпуног деструирања света културе.

Овај рад бави се етичким аспектом родне равноправности у Србији кроз анализу садржаја информативног програма. Сматрајући да се родни идентитет, односи и уверења као део јавне сфере, уочавају кроз форму и садржај телевизијског информисања, начин ословљавања и представљања жене, пажњу смо посветили управо тим аспектима. Рад је настао као део истраживања Жена у телевизијским огледалу – родна равноправност у информативном програму националних телевизија у Србији, које је спровео Завод за културни развитак Србије, током јуна и јула 2009. године. Ово истраживање је показало да се може направити ТВ дневник трајања 25 минута, а да се у њему не помене ниједна жена и да при том емисија задовољи све техничке и програмске критеријуме за емитовање. Пошли смо од претпоставке да су медији и огледало друштва и креатори друштвених кретања, слика коју детектујемо показатељ је улоге жена на друштвеној сцени Србије, али је и показатељ тенденција у том домену. 

У тексту су приказани резултати истраживања актера културне политике који делују изван система јавних/државних културних институција у Србији, Црној Гори и Македонији (невладиних организација које се баве културом, независних културних асоцијација, уметничких удружења, неформалних уметничких група, непрофитних културних клубова, итд.). Истраживањем је обухваћено укупно 112 актера независне културне сцене – у Србији 71, у Македонији 22 и у Црној Гори 19. Од обиља информација добијених истраживањем, у овом тексту смо се ограничили на то да у најкраћим цртама представимо резултате истраживања који се тичу: а) карактеристика актера независне културне сцене; б) услова у којима раде; ц) сарадње актера независне културне сцене са неколико важних група stakeholdera и д) да прикажемо основне резултате мерења капацитета организација које припадају независној културној сцени у Србији, Црној Гори и Македонији. И да, с друге стране, укажемо на неке од области у којима би креатори културне политике у овим државама могли да интервенишу, уколико желе да унапреде рад независне културне сцене у својој средини.