Резултати претраге
БУДУЋНОСТ ШТАМПАРСТВА И БИБЛИОТЕКА ЗА СЛЕПЕ
БУДУЋНОСТ СРПСКОГ МЕДИЈСКОГ ПРОСТОРА – КРЕАТИВНО VS. КОМЕРЦИЈАЛНО
У савременом информатичком друштву, друштву знања, долази до снажне афирмације феномена културних, односно креативних индустрија које имају врло велики значај за економски, социјални, политички и општи развој друштва. Термин креативне индустрије може бити схваћен као својеврсна антиномија, јединство супротстављених појмова – креативно као одраз аутентичног, индивидуалног, уникатног, стваралачког чина и појам индустрије који собом носи унифицирану, масовну, схематску и континуирану десеминацију културних, уметничких, медијских садржаја. Дерегулација као феномен деведесетих, донела је европском медијском простору јасно разграничење јавних и комерцијалних медија. Разлике међу њима везане су и за питање у којој мери су креативно и комерцијално у медијском деловању у хармонији или сукобу, да ли а приори јавни емитери испуњавају предуслове да њихов програм буде у већој мери креативан, односно да ова компонента сасвим очекивано буде занемарена код комерцијалних емитера. Актуелна европска и домаћа пракса показују да ова констатација не мора да буде увек тачна, доследно и практично реализована, пошто се дешава да и комерцијални емитери делују примерено јавном сервису, односно да јавни медији заборављају да је њихов примарни циљ квалитет и задовољење свих потреба јавности, а не успех према комерцијалним параметрима. Отворено питање је колико ће се под утицајем креативних индустрија модификовати финансијски аспекти пословања медија, као и очекивања у смислу естетског и етичког аспекта њиховог програмског развоја.
БРАНКО И ВИЛА – ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА И КУЛТ НАЦИОНАЛНОГ ХЕРОЈА
У раду се на примеру композиције Бранко и вила, која је током последње четвртине 19. века стекла велику популарност, указује на улогу коју су уметност и визуелна култура имале у оквиру изградње, одржавања и ширења култа националних хероја. Ликовним представама, које постају специфичан вид говора, визуелизоване су одређене идејне поруке које су потом могле да се пласирају широм нације. У овом процесу, важна је била и улога медија масовне комуникације, пре свега фотографије, која је омогућила техничку репродукцију уметничког дела, али и успешно расејавање оних идејних порука које је требало пласирати најширој јавности.
БОЈА, САВРЕМЕНИ СВЕТ, УМЕТНОСТ
БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФИЛОСОФ ИСТОРИЈЕ
БЛОГ КАО НОВИ МЕДИЈ У СЛУЖБИ ПР-А НА ПРИМЕРУ БЛОГА БИТЕФ-А
Како велики део света сада зависи од информација испоручених преко интернета, путем веб странице, електронске поште или блогова, традиционални однос појединца са медијима је доживео велике промене. Да ли ће нека организација убрзано напредовати, у вези је не више само са њеном способношћу да успостави традиционалне односе са јавношћу, већ и са тим да ли то може остварити у онлајн окружењу. Блог Београдског интернационалног театарског фестивала (www.bitef-blog.rs) је једини активни блог установа и организација културе и уметности у Србији који се користи у ПР сврхе и може осталима послужити као позитиван пример и модел.
БИТКА ЗА БЕОГРАД, ДРУГИ ПУТ: ФЕСТ 1986
БИЛБОРД КАО СРЕДСТВО УРБАНОГ СПЕКТАКЛА
Сложен однос града и спектакла, садејство иновативних технологија и савремених идеја (медијатектура), различити облици интерактивних урбаних екрана успостављају савремени град као експлицитну позорницу друштва спектакла. Билборд као простор који говори и једноставан облик хетерогене врсте спољашњих реклама, један је од најексплоатисанијих видова оглашавања у Србији. Поред детаљног приказа законске регулативе и историјског контекста, овај чланак има за циљ приказивање тренутне урбане сценографије у нас и подстицај за креирање складнијег окружења. Представљен је аргументован естетски вапај визуелног идентитета савремених градова, који поставља озбиљну дилему: да ли треба следити идеал града као центра знања, напретка и склада или хипермодерну идеју о вавилонској кули свеприсутних интерактивних екрана?
БИЗНИС И СЕКС
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
