Резултати претраге

Овај рад је замишљен као покушај да се сагледа утицај руских емиграната као добрих познаваоца антиквитета на формирање Збирке икона Секулић. Збирка икона Секулић представља једну од најзначајнијих београдских колекција икона. Иконе и друге уметничке предмете прикупљали су архитекта Милан Секулић ињегова супруга Пава пуних 40 година. Колекционарство је један феномен који се такође знатно развијао под утицајем руских емиграната, међутим том појавом се на овом простору мање бавило. Анализом до сада непубликоване грађе из документације Збирке за ликовну и музичку уметност до 1950. године из Музеја града Београда тежиће се расветљавању уплива руских емиграната на обликовање јавног и приватног укуса у култури међуратног периода у Југославији, што је имало одјека на опремање и презентацију колекције у породичном дому Секулићевих. Соба у руском стилу, уређена у духу традиционалних руских ентеријера, у којој се налазе махом руске иконе, репрезентативан је пример таквих утицаја.

У раду се размaтра утицај политичких промена на културно-уметнички живот Пољске и Југославије средином прошлог века. Након периода соцреализма, као водећег уметничког правца, у обе земље је отпочета тежња ка деетатизацији културе, што је у сфери организације музичког живота резултирало оснивањем интернационалних фестивала савремене музике. Будући да је пољски фестивал Варшавска јесен (1956), утемељен пет година раније, он је постао узор југословенском Музичком бијеналу Загреб (1961), што имплицира потенцијалне аналогије између стратегија и циљева ових манифестација. Оба фестивала замишљена су као места на којима би се сусрели композитори са обе стране Гвоздене завесе. Наиме, организатори су тежили инкорпорирању домаћих композитора у актуелне западноевропске музичке токове, не би ли створили повољније услове за културну либерализацију Пољске и Југославије. Стога, иако перципирани као отклон од соцреализма, те као вид деполитизације музике, ови фестивали су, сасвим парадоксално, наставили да служе новопрокламованим политичким идејама, усмереним ка презентацији Пољске и Југославије као либерално-демократских средина. 

Појам нови музеј је у употребу ушао крајем 20. века, праћен новом музеологијом, у којој су се критички испитивали темељи на којима је почивао традиционални музеј. У концепцији новог музеја његова предложена друштвено-политичка улога је музејске стручњаке ставила пред нове изазове, најпре програмском променом фокуса са предмета на човека, а затим и увођењем посетиоца, конзумента музејског производа, у процес музеализације, односно, креирања музејског садржаја. У раду представљамо концепт новог музеја кроз призму његових темељних концепата, а затим кроз призму појмова садржаних у ICOM-овој публикацији Кључни појмови музеологије: музеј, музеалија, музеализација, менаџмент, музеалност, музеологија, музеографија. Иако се у овој публикацији препознају критички тонови у заговарању ревизије музеја, уочавамо и значајну уздржаност као одраз кризе институције музеја.