SAMPLING ТРАДИЦИЈЕ

Тема текста: Хип-хоп

Аутор текста: Ива Ненић

Српска хип-хоп сцена конструише и прерађује различите идеологије традиције, у распону од аутореференцијалности самог домаћег репа, преко реминисценција на различите историјске моменте „народског” популарног звука Србије и Балкана, до захватања у праксе неотрадиционалне народне музике. Будући да је изворно повесно својство глобалног хип-хоп покрета управо превођење образаца традиционалне народне културе у модерни технологизирани музички и поетски језик урбане свакодневице, не чуди чињеница да су бројне хип-хоп заједнице одређене националним и регионалним предзнацима, у више наврата изнова уносиле и различито третирале неколике аспекте традицијског, вршећи тим путем изрицање своје припадности локалноме, али и смештање на одговарајућу идеолошку позицију. Архив културалног памћења у који увире српски хип-хоп располаже вишеструким траговима давне и блиске прошлости, од којих посебна ладица припада оној традиционалној народној и тзв. етно музици која се у савременом тренутку издваја као најпожељније лице националне музичке културе. Расправа потоњег запажања изведена је преко две студије случаја конкретног прожимања хип-хоп и српске традиционалне/етно музике (песме Догодине у Призрену и Никац од Ровина).