Рад је резултат настојања да се темељно истражи и прикаже рад Балета Народног позоришта у Београду током окупације (1941–1944). Осим фрагментарних приказа овог периода у делима домаћих театролога, не постоји студија која је систематично и целовито приказала рад Балета у периоду окупације. Истраживањем је обухваћен период од 6. априла 1941, када је Југославија нападнута бомбардовањем […]
У овом раду се са културолошког аспекта анализира београдски период живота и рада руског емигранта, балетског уметника и првог играча Народног позоришта, Анатолија Михаиловича Жуковског. У ширем контексту разматра се његово културно-уметничко деловање у београдској средини између два светска рата, са посебним освртом на допринос у развоју и промовисању југословенске националне балетске уметности. Дубинска анализа […]
Нина Кирсанова, једна од најзначајнијих личности историје настанка балета Народног позоришта у Београду, значајно је допринела развоју класичног балета, али је свој пут изражавања пронашла и у синтези класичног и пластичног израза, што је и тема овог рада. Тридесетих година прошлог века, својим истраживачким духом и визијом, контактима и сарадњом са светским балетским именима, као […]
Дело композитора Милоја Милојевића и либретисте Марка Ристића „Собарева метла“ сматра се првим надреалистичким балетом у Србији. Премијерно извођење ове „балетске гротеске у једном чину“ одржано је 1923. године у оквиру бала Хиљаду и друга ноћ у хотелу „Касина“ у Београду, у кореографији Клавдије Исаченко и Јелене Пољакове. Ово извођење сведочи о раним авангардним стремљењима […]
Спона између глуме и игре проналази се у чињеници да су наставници сценске игре на позоришним академијама од оснивања били врхунски балетски уметници. Отуда се нераскидива веза између „глуме и балета“ проналази у првом уџбенику глуме Елементи визуелне глуме (1935) Десе Дугалић Недељковић (1897–1972), краљице сцене Народног позоришта између два рата и прве професорке сценских […]
Аматеризам у уметности и култури је од вишеструког значаја за остваривање укупног културног развоја зато што грађанима у урбаним и у руралним срединама омогућава да активно учествују у креирању и рецепцији разноврсних културних садржаја. Додатно је значајна отвореност аматерских друштава за све генерације (од деце до сениора), као и за неговање културе националних мањина. Значај […]
У раду се анализирају изазови и промене које настају уласком у средњеживотно доба. Ова развојна фаза често се препознаје као кризна и захтева да се упустимо у процес интроспекције и конфронтације са извесним ограничењима која, ако се прихвате, могу водити ка целовитијем и смисленијем животу. Средње доба посматрамо кроз процес индивидуације као сржне тачке Јунгове […]
У овом раду се говори о томе на које начине се приказује култура, односно шта се подразумева под културом на најпосећенијим информативним вебпорталима у Републици Србији, кроз фокус на рубрике које садрже реч „култура” у називу. Истраживање је показало да су те рубрике, генерално посматрајући (уз јасне разлике које постоје међу веб-порталима појединачно), више истакнуте […]
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
