НИНА КИРСАНОВА – ПРВИ ИСКОРАЦИ КА ЕКЛЕКТИЦИ И МОДЕРНИЗМУ

Тема текста: Век балета у Србији

Аутор текста: Амра Латифић

Нина Кирсанова, једна од најзначајнијих личности историје настанка балета Народног позоришта у Београду, значајно је допринела развоју класичног балета, али је свој пут изражавања пронашла и у синтези класичног и пластичног израза, што је и тема овог рада. Тридесетих година прошлог века, својим истраживачким духом и визијом, контактима и сарадњом са светским балетским именима, као балерина, кореографкиња и шефица балета, донела је савремене естетске погледе у београдску средину. Кирсанова прави синтезу два принципа – дионизијског (екстатичког) и аполонијског (естетског). Трансформишући постојећу естетику, она задржава балетски канон са циљем да либерализује балетску лексику. Њен израз бунта против балетског канона и тежњу да покрет врати на комуникацијски знак и поруку показала је у балетима Љубав чаробница, Човек и коб и Соната великог града (1934). Ови балети су наишли на различите реакције водећих критичара – неки су тврдили да је Кирсанова била успешнија у једном од два приступа, док је за друге овакав искорак био сасвим неприхватљив. Са друге стране, публика је нове визије дочекала бурним аплаузом.