/ 1968

METAMORPHOSES OF LOVE

/ 1968

INTIMATE BOHEMIA IN THE EXPERIENCE OF ŽELJKO LUČIČ

/ 1968

TEN YEARS OF MULTIMEDIA

/ 1968

MUSEUM MARKETING AS PART OF EVERYDAY LIFE

/ 1968

WAKING

/ 1968

A RESEARCH ON BELGRADE’S IDENTITY

Истраживање о идентитету Београда организовано је током пролећа 2006. године и у њему су учествовали становници Београда, туристи из Србије и иностранства и представници организација и институција из домена културе, образовања, представници градске и републичке власти, запослени у медијима, маркетиншким агенцијама и уметници. Питања су била везана за колективно сећање, просторни идентитет града, однос садашњости, прошлости и будућности града, досадашњу промоцију и њене могућности у будућности и социодемографске карактеристике испитаника. Резултати истраживања указују на то да су слике Београда недовољно развијене и да је идентитет Београда био до сада углавном површно представљан, а да постоје различите карактеристике на којима је потребно градити идентитет Београда.

/ 1968

MONEY, LONDON FIELDS, INFORMATION – THE CITY IN NOVELS OF MARTIN AMIS

Новац, Лондонска поља, Информација – град у романима Мартина Ејмиса јесте рад који се бави интеракцијом ликова и окружења у три романа једног од најзначајнијих британских писаца. Ликови и урбано окружење у Ејмисовим романима представљају нераскидиву цјелину која указује на проблеме савременог идентитета. Посебан нагласак у тим дјелима стављен је на механизме и обрасце којима модерни мегалополиси обликују свеопшту деструктивност која је присутна на глобалном, као и на индивидуалном плану. Будући да њихове протагонисте одређују и обликују градови у којима живе, тај однос представља веома важну карику за разумијевање Ејмисовог тумачења савремене реалности у оквиру његове постмодерне поетике.

/ 1968

PARIS OF DUČIĆ AND CRNJANSKI

Рад се бави анализом разлика у Црњансковој и Дучићевој слици Париза. Дучићева слика Париза ослања се на песникова снажно изражена франкофилска осећања. Париз се у Дучићевој оптици појављује као центар модернитета, али истовремено, он највише пажње поклања оном што је у Паризу ванвремено: Богородичиној цркви и Сени, при чему је први топоним за њега симбол културе, цивилизованости, мудрости и учености, а други безвремености. Црњанскова слика Париза укључује конфронтацију између актуелног и ванвременског, при чему Париз види више као центар динамичности и промењивости који симболизују новац, штампа и мода.