MONEY, LONDON FIELDS, INFORMATION – THE CITY IN NOVELS OF MARTIN AMIS

Новац, Лондонска поља, Информација – град у романима Мартина Ејмиса јесте рад који се бави интеракцијом ликова и окружења у три романа једног од најзначајнијих британских писаца. Ликови и урбано окружење у Ејмисовим романима представљају нераскидиву цјелину која указује на проблеме савременог идентитета. Посебан нагласак у тим дјелима стављен је на механизме и обрасце којима модерни мегалополиси обликују свеопшту деструктивност која је присутна на глобалном, као и на индивидуалном плану. Будући да њихове протагонисте одређују и обликују градови у којима живе, тај однос представља веома важну карику за разумијевање Ејмисовог тумачења савремене реалности у оквиру његове постмодерне поетике.

PARIS OF DUČIĆ AND CRNJANSKI

Рад се бави анализом разлика у Црњансковој и Дучићевој слици Париза. Дучићева слика Париза ослања се на песникова снажно изражена франкофилска осећања. Париз се у Дучићевој оптици појављује као центар модернитета, али истовремено, он највише пажње поклања оном што је у Паризу ванвремено: Богородичиној цркви и Сени, при чему је први топоним за њега симбол културе, цивилизованости, мудрости и учености, а други безвремености. Црњанскова слика Париза укључује конфронтацију између актуелног и ванвременског, при чему Париз види више као центар динамичности и промењивости који симболизују новац, штампа и мода.

THE CITY AS WRITER’S IDENTITY

Град као урбана целина и временска димензија у којој се развија, умногоме одређују идентитет писца, односно његове књижевне топосе. Два изразита представника јужноевропске књижевности у распону од једног века, Константин Кавафи и Орхан Памук, сведоче својим биографијама и делом у прилог овој тези. Кавафи је рођен у Александрији 1863, а Памук у Истанбулу 1952. године; један песничким, а други прозним делом, одредили су своје градове као историјска чворишта, раскршћа цивилизација, а сопствено књижевно дело као својеврсну историју града.

ANGOULEM – FROM A MEDIEVAL CITY TO THE CAPITAL OF COMICS

Када је пре скоро четрдесет година град Ангулем подржао оснивање Међународног фестивала стрипа, није ни могло да се претпостави какве ће промене тај фестивал покренути. Бавити се стрипом у то време није била прихватљива пракса; ипак, то је овом малом средњовековном граду дало драж нечег новог и привлачног. Стрип као идеја и Фестивал као покретачка снага толико су трансформисали Ангулем, да су од једног успаваног града створили центар културних индустрија, центар економије знања и центар региона. Урбана регенерација, која се здушно промовише 90-их година XX века, започела је у Ангулему спонтано, без теоретисања, покренута идејом неколицине људи коју је подржала локална заједница. Ангулем је постао престоница стрипа а регион у коме се налази долина слике.

BANJALUKA CITY PARK – A MULTIFUNCTIONAL SPACE OF CITY IDENTITY

Рад прати трансформацију централне бањалучке парковске цјелине, извршену током 2005. и 2006. године, на основу које се покушава одговорити на питање да ли је архитектонско-урбанистичка промјена у потпуности нова или се, на неки начин, ослања на рјешења из ранијих периода Врбаске бановине и реконструкције послије Другог свјетског рата. Такође се настоји одредити које су то новине које ово ново рјешење уноси у историјско, архитектонско и урбанистичко наслијеђе града. На основу анализе може се закључити да се централни бањалучки Градски парк Петар Кочић дијелом надовезује на ранија рјешења из прошлости, али да истовремено поставља и модерне стандарде по питањима архитектонског обликовања и урбанистичког планирања новог мултифункционалног простора. У овом урбанистичком подухвату, традиционални парк постао је нови интегрисани амбијент с новом структуралном улогом која припада свакодневном животу, а не само слободном времену и разоноди. Парковски систем постављен је као доминантна тачка урбаног организма града, његовог културног развоја, чинећи га тако нераздвојним елементом новог градског идентитета.

THE ROLE OF EXIT FESTIVAL IN THE DEVELOPMENT OF NOVI SAD IDENTITY

Exit фестивал је вишедневни музички догађај који привлачи стотине хиљада посетилаца из Србије, с Балкана, али и из читаве Европе и света. Не само да је током десет година свог рада постао један од најбољих фестивала Европе већ се може рећи и да својим деловањем, културно-забавним садржајем и подршком хуманитарним организацијама, доприноси целокупној заједници током читаве године. Exit је у исто време и средство којим се добар глас о Србији шаље у свет, а Нови Сад је захваљујући њему постао синоним за квалитетну музику, хепенинг, младост и позитиван став према животу. Као институција чији рад у великој мери подржава домаћа јавност, и као догађај који је интегрисан у живот града и неодвојив од Петроварадинске тврђаве, Exit се прихвата као релевантан чинилац у поимању идентитета Новог Сада, у смислу урбане целине с културно-историјским наслеђем, али и идентитета људи који живе у њему. Расветљавајући досадашња достигнућа и пропусте у сарадњи Новог Сада и Exita, може се указати на то да ова организација има позитиван утицај на културни и туристички живот града, али се примећује да је тај потенцијал који поседује, у смислу сарадње с градом, неискоришћен.

THE BEOGRAD FESTIVAL AS AN ELEMENT IN SHAPING IMAGE OF BEOGRAD

У раду је представљена анализа односа између, с једне стране, имиџа, тј. културног идентитета Београда који можемо да замислимо као скуп разнородних елемената у интеракцији и, с друге стране, БеогрАД фестивала који представља један елеменат таквог замишљеног скупа. Специфичност и културни идентитет Београда представљени су кроз три наведене теме: Културни програм – дисање Београда, Град тренутка и језик, Писмо и правопис као елементи културног идентитета Београда. Имајући у виду ове специфичности, као и особености БеогрАД фестивала, закључили смо да је Фестивал остварио утицај на имиџ Београда на следећи начин: обогатио је београдски културни програм; представио је и популарисао тему фестивала у стручној и широј јавности; подстакао је развој међународне и локалне сарадње (афирмисао је српску креативну сцену и омогућио њено представљање свету, представио је светску креативну сцену Београду, подстакао је интеракцију предавача и учесника Фестивала); допринео је маркетингу Београда и охрабрио приватну иницијативу у стварању културног програма.

ON PUBLIC SPACE AND ARTISTIC INTERVENTIONS

Уметници су одувек били фасцинирани у покушајима тестирања потенцијала јавног простора да омогући креативну афирмацију. Данас се све чешће уметничке интеракције дешавају на различитим локацијама напољу, а уметници се укључују у монотони ток нашег јавног простора. Међутим, да ли материјална отвореност тих места гарантује јавну природу ових радова? Појам јавног простора подлегао је великим променама. Дискурс који се тиме бави данас је свеприсутан. С обзиром на то, како се уметничке интервенције у јавном простору могу схватити? И, што је још интересантније, треба се усудити да се постави питање да ли су ефемерне, често ненајављене и непозване уметничке интервенције напољу, у стању да произведу смисао јавног простора. Ако јавни простор означава извесну идеју динамичног простора, где су разлике признате и где им је омогућено да узајамно делују, онда кратке, наизглед бесмислене креативне интервенције интензивно доприносе томе.

CULTURAL DIAGNOSTICS OF IDENTITY AND IMAGE OF SERBIA IN THE EUROPEAN CONTEXT

У контексту глобалних процеса, поставља се питање какав је положај културних и етничких идентитета, које су могућности за њихово очување и развој, те какве су импликације политике идентитета на шире друштвене токове и трендове. Улога културе у савременом друштву има све већи значај, док представе створене различитим механизмима обликују општеприхваћене друштвене вредности које чине мозаик идентитета. Зато улога културе никада као данас није била важнија, као ни потреба за преиспитивањем система вредности и других елемената који културу повезују с идентитетом. Реч је о идеолошко-друштвеним променама вредносног система и система националне идентификације и репрезентације. Културна дијагностика, као облик једног специфичног сагледавања Србије, упућује на потребу за излажењем из оквира уобичајеног поимања проблема везаних за представе о идентитету и имиџу Србије и њених градова. Као нови оквир за изналажење решења, предлаже се домен културне политике који подразумева заузимање активног односа према питањима културних идентитета.

IDENTITY CREATION, CITY BRENDING

Познати и успешни, градови су одувек у нашим мислима повезивани с одређеним квалитетом, обећањем, атрибутом. Свет је од предантичког времена имао своје метрополе, градове на чији би се помен будила интересовања, стварале представе код оних који у њима никада нису били. Тај једноставни атрибут, који нам ствара представу о граду, може да има велики утицај на одлуке људи, било да је реч о туристичкој посети одређеном граду или опредељењу за будуће место становања. Одлуке које доносимо у том тренутку делимично су рационалне, делимично емоционалне. На који начин на њих можемо да утичемо? Како, уопште, настају митови о градовима? Град овде посматрамо као одређену врсту производа чији идентитет желимо да креирамо, како бисмо га јасно издвојили од осталих „конкурената“, јер он данас функционише, пре свега, као субјект на слободном тржишту. У свету се спроводе читаве маркетиншке кампање и креирају имиџ стратегије градова, јер је одавно јасно да је то оно што ствара повољну заинтересованост за наш град.