Листа чланака: Глобализација и књижевност

Рад се бави везом која се успоставља између језика и идеологије. Идеологија формира (продукује) означитељске структуре којима одређује домене субјектовог дјеловања. Субјекат преузима означитељ идеологије, интерпелирајући се у дати идеолошки поредак. Идеологија такође формира структуре разумијевања субјеката које је претходном означитељском праксом интерпелирала. Идеологија тако установљује обрасце преко којих конципира и објашњава разумијевање реалности. Реалност се објашњава сходно препознатљивим схемама дефинисаним културном традицијом. Даље, препознаћемо да сваки од идеолошких центара моћи (односно друштвене групе која тежи одређеним циљевима) формира специфичан дискурс којим потврђују припадност датој интересној сфери. Интересна група говори на одређен начин. На крају рада приказаћемо проблем симболичке доминације, као културне (означитељске) хегемоније коју једна група врши на другој.

Циљ овог рада јесте да се позабави популарношћу неовикторијанског жанра у савременој књижевности и масовној култури, те да истражи природу таквог фикционалног преиспитивања деветнаестог века. Рад се бави глобалним размерама овог књижевног и културног феномена, будући да он превазилази британске националне оквире и фигурира у ширем културном контексту постмодернизма. Неовикторијански текстови теже да преиспитају владајуће представе о викторијанској епохи и култури, те да истраже у којој се мери савремене друштвене и културне појаве могу тумачити као прихватање или одбацивање викторијанских вредности. Начини на које ови текстови приступају деветнаестом веку разноврсни су колико и реакције на њих и крећу се од ревизионарских нарација, које теже да прикажу гласове маргиналних група одсутне у канонским викторијанским текстовима, до поигравања конвенцијама и поновног осмишљања познатих заплета или ликова, уз наглашавање сопствене непоуздане или конструисане природе. Они нуде нове родне, расне или класне перспективе, те на нов начин приказују женске ликове, хомосексуалне везе или свет криминала. Рад указује на честу употребу метафоре огледала у критичким и креативним текстовима који се баве неовикторијанским жанром, не би ли се показало да тај жанр није проста репродукција ранијих традиција и конвенција, већ и одраз савремених друштвених и културних тензија и дилема, те да су те тензије и дилеме изненађујуће сродне онима које су присутне у викторијанском историјском и културном контексту. Коначно, рад се бави интертекстуалном природом неовикторијанских књижевних и филмских творевина, процесима адаптације викторијанске грађе и поигравања постојећим текстовима или ликовима, те исходима тих процеса.

Италијански град Трст, као место сусрета језика и култура и као мали простор великих разлика, пред писце поставља изазов мултилингвализма. Романсијер који је зрели период живота и највећи део списатељске каријере везао за овај град на североистоку Италије, у коме се премрежавају словенска, германска и романска култура, истарски Италијан Фулвио Томица, својом тематизацијом етничке и језичке страности, наговестио је каријеру свог знатно млађег колеге, Словенца из Трста Марка Сосича, и стварање у пограничном простору које се одвија у много угоднијем историјском и културном контексту. Рад посебну пажњу посвећује Сосичевом роману Балерина, балерина, недавно преведеном на српски језик, који својом специфичном мултилингвалном матрицом разоткрива сву сложеност граничног положаја једне културе у ери глобализације.

У раду се износи анализа ефеката глобализације на турску књижевност, уз кратак осврт на њену историју која се у различитим раздобљима развијала под утицајем других култура и цивилизација на широком географском простору. Глобализација као феномен није карактеристична само за савремено доба, већ се у различитим видовима испољавала кроз историју. Турска књижевност је имала специфичан развој јер се практично непрестано борила за идентитет под притиском других развијенијих литература, а од средине 19. века је под утицајем европске књижевности. У наше време процес глобализације није могао мимоићи ни Турску и њену књижевност. Премда постоје опречна мишљења о ефектима глобализације, њен утицај на мање познате књижевности у свету, попут турске, у највећој мери је позитиван, будући да глобализација не значи само уједначавање, већ и испољавање различитости култура.

Полазећи од покушаја да представи садашње стање појма глобализације, рад се креће двема различитим линијама које проматрају глобализацију и њен однос према култури и књижевности – из књижевне, а затим и економске перспективе. Широко заступљена теза да је савремена књижевност попримила улоге робе која учествује у тржишној утакмици, проверава се смештањем књижевности у неке од основних стратегија глобализације виђене из перспективе економиста. Однос књижевности и глобализације, одређен синтагмама глобализација књижевности, глобална књижевност и књижевност глобализације представља глобализацијско-фрагментарни одговор на сложено питање њихових односа, које се овим радом свакако не исцрпљује, као што ни глобализација ни књижевност не остављају утисак слабљења својих преображаја.