(ПОСТ)КОЛОНИЈАЛИЗАМ У (ПОСТ)СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ РУХУ: ЛАСЛО КРАСНАХОРКАИ ПО ТРЕЋИ ПУТ У КИНИ

Тема текста: Глобализација и књижевност

Аутор текста: Марко Чудић

Важну, иако мање запажену, струју у стваралаштву познатог мађарског савременог прозаисте Ласла Краснахоркаија чине путописи са Далеког истока. Овај чланак представља покушај да се Краснахоркаијева путописна књига Рушење и туга испод Неба (објављена 2004. године) прочита у кључу ауторове опсесивне (и безуспешне) потраге за живим остацима древне кинеске цивилизације (филозофије, културе, књижевности) у савременој Кини. Његова жеља да у данашњој, глобализованој и тржишно оријентисаној Кини препозна „последњу живу цивилизацију старине”, кроз стрпљиво слушање испразних и фразерских исказа руководилаца културних институција (од којих су многе заправо „фантомске”), доживеће неславан фијаско. Банални, површни и догматични одговори саговорника, снимљени на диктафон, биће ипак контрапунктирани раскошним, високо реторизованим стилом Краснахоркаијевих дугих, вијугавих реченица, његовог специфичног „знака распознавања” од кога ни у овом, иако наглашено не-фикционалном делу, писац не одустаје. Једину наду у то да спој древног и савременог у свакодневном животу ипак није потпуно неостварив, пружају такозвани „гласови са маргине”, гласови обичних људи без икаквог друштвено-политичког или културног утицаја.