ДИГИТАЛНА СРЕДСТВА И СВРХА ОБРАЗОВАЊА
/in Дигиталне медијске технологије, друштво и образовање /by Kcs21blAAУ заузимању вредносног става према савременим дигиталним медијским технологијама могу се препознати две генералне оријентације – „технооптимистичка“ и „технопесимистичка“. Аутор се залаже за средње решење и настоји да повеже аргументацију хуманистичке филозофије образовања и теорије медија. Нови медији утичу на нашу перцепцију стварности и способност да ту перцепцију артикулишемо, и тиме уобличавају саму стварност. Образовни систем обухвата нове медије „образовањем за медије“ и њиховом применом као образовне технологије. Главне тезе саопштења су: (1) да дигиталне медијске технологије нису сврха, већ средство у образовном процесу, (2) да су оне средство које мења карактеристике самог тог процеса и (3) да хуманистички схваћена сврха образовног процеса није укинута упркос тим променама.
КОЛИКО КОРИСТИМО ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ
/in Дигиталне медијске технологије, друштво и образовање /by Kcs21blAAОвај рад настоји да укаже на богатство електронских сервиса које нуде савремене библиотеке, као и на потребу да се у креирању „дигиталне понуде“ библиотека руководимо мерилима ефикасности и ефективности. Коришћење, посматрано као критеријум за евалуацију, подразумева начине и статистику коришћења, али и анализу понашања корисника: ко, у којим ситуацијама, шта и због чега користи. У Србији, у окружењу које ни приближно није искористило све могућности које пружа интернет у погледу е-управе, е-трговине и е-образовања, библиотеке су покренуле значајне пројекте дигитализације и искорачиле испред потреба друштва које у целини није спремно/ образовано/оспособљено/да користи дигиталне ресурсе. Излаз из овакве ситуације мора се тражити у јачању информационог друштва, од његових техничко-технолошких претпоставки, преко правно-регулаторних, до оних које се тичу информационе писмености грађана, односно њихове свести о томе како је људско знање организовано, како се проналазе праве информације и како се оне ефикасно користе да побољшају квалитет живота грађана.
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ КАО НЕОПХОДАН УСЛОВ РАЗУМЕВАЊА НОВИХ МЕДИЈА
/in Дигиталне медијске технологије, друштво и образовање /by Kcs21blAAДигиталне медијске технологије омогућавају нове комуникационе канале преко којих се брже долази до неопходних информација, с једне, и пласирања информација које су важне кориснику, с друге стране. И једно и друго је брзо и лако, доступно свима широм света. Занимљиво је поређење интернета са „информационим шведским столом“ са кога се узима онолико информација колико је кориснику потребно и када му је потребно. Информације могу бити коришћене за информисање, образовање, забаву, али и за пословање за које не постоји ефикаснији и бржи начин. Умрежавају се људи и тржишта. Из времена у коме су информације и вести биле у поседу мањине прешли смо у фазу када су у рукама већине. Живимо доба друштвених медија, који су омогућили да се ствара и размењује најразноликији садржај између великог броја корисника интернета, замењујући процес један према многима, процесом многи према многима. Две трећине будног стања проводимо уз медије или уз медије и неку другу активност, постепеним утицајем медији одређују људима значење живота. Истраживачи утицаја медија упозоравају на раст степена зависности од медија и на потребу стварања институционалних основа за увођење медијског образовања у редовни образовни програм.
ПОРАЗ ОБРАЗОВАЊА У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ
/in Дигиталне медијске технологије, друштво и образовање /by Kcs21blAAСведоци смо изузетно лоше ситуације у којој се налази образовни систем у Србији данас. Бројни су разлози који су довели образовање и, специфично, високо образовање у Србији у изузетно лошу ситуацију, у поређењу са европским, па и регионалним стандардима. Међу најважније спада свакако незаинтересованост државе да се озбиљно позабави образовањем и његовим квалитетом (где су све промене углавном „козметичке“) као и висока корупција на свим нивоима која је довела до готово ендемског облика тзв. „тржишног образовања“ у Србији. Ово за последицу има потенцијално веома опасне и дугорочне негативне импликације по читаво друштво. Поставља се питање не само проблема квалификованости овако (не)образоване радне снаге, што је директно повезано са могућношћу бржег и успешнијег друштвеног развоја, већ и проблем развоја и функционисања саме демократије и грађанског друштва у условима веома ниског степена образовања становништва, укључујући и оне који формално поседују факултетске дипломе.
КОЛИКО О ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ ТВ ЕМИТОВАЊА ЗНАЈУ ОНИ КОЈИ БИ ТРЕБАЛО ДА ЈЕ У ЈАВНОСТИ ПРОМОВИШУ
/in Дигиталне медијске технологије, друштво и образовање /by Kcs21blAAУ раду се презентују резултати теренског истраживања о сазнањима војвођанских новинара из штампе и радија о процесу дигитализације телевизијске продукције и емитовања. Према „Правилнику о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма и приступу мултиплексу у терестричкој дигиталној радиодифузији” промовисање процеса у јавности је важан елемент његове успешности. Предуслов за то су основна знања и заинтересованост новинара, и то не само јавних сервиса и телевизијских кућа већ управо оних других (локалне и регионалне штампе и радија), за тај процес. Веома је значајно управо њихово јавно заговарање и припрема грађана локалне заједнице за дан када ће телевизијски сигнал у потпуности прећи на дигитално земаљско емитовање. Иницијално дигитално емитовање на територији Србије почело је у марту 2012. Медијска кампања је изостала. Истраживање је показало да новинари тих медија нису оснажени за задатак који им предстоји.
ТЕХНИЧКИ АСПЕКТИ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА
/in Дигиталне медијске технологије, друштво и образовање /by Kcs21blAAУ раду је, након општег увода и анализе појма медија, дат преглед улоге и значаја медија у развоју људског друштва. Указано је на снажну корелацију која постоји између начина на који су људи комуницирали, и опште развијености друштва у појединим фазама, тзв. цивилизацијама. Извршена је анализа неколико познатијих типова дигиталних компоненти (дигиталних носилаца података) и њихових механичких и меморијских карактеристика. Дигитализација медија у својој суштини садржи мноштво математичко-техничких поступака за обраду сигнала. Разумевање ових поступака није нимало једноставно, па је овде учињен покушај да се основни технички кораци објасне на једноставан и разумљив начин. Наведени су и описани најважнији појмови и поступци које треба познавати у вези са процесом дигитализације медија. Посебан значај има појам сигнала и његова улога у медијима. Показано је како је развој теорије и технолошки напредак довео до развоја медија који су практично сви дигитални.
ДИГИТАЛНИ СВЕТ И ФЕНОМЕН СУВИШКА ИНФОРМАЦИЈА
/in Дигиталне медијске технологије, друштво и образовање /by Kcs21blAAУ раду се преиспитују узроци и последице феномена сувишка информација у свету дигиталних медијских технологија, са посебним освртом на функције библиотека у одабиру и вредновању информационих садржаја. Као што је показао Бодријар, живимо у свету у којем је све више информација, а све мање смисла. Преобиље информација урушава саму комуникацију, а тиме и суштину друштвености. Очигледно је да информационе мреже и дигиталне технологије из основа мењају наше навике и искуства, производећи нову културу и нове институционалне моделе и друштвене парадигме. Ипак морамо сачувати меру опрезности и здравог скептицизма пре него што поверујемо да су нове технологије саме по себи решена загонетка људске историје. И у дигиталном свету морамо се упитати: Где је знање које смо изгубили са информацијама? Где је мудрост коју смо изгубили са знањем?
IUGO, ERGO SUM РЕКОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА АНТРОПОЛОШКОГ КОНТИНУУМА
/in Дигиталне медијске технологије, друштво и образовање /by Kcs21blAAПерсонални компјутери, мобилни телефони, ајпод, ајфон, ајбук, интернет, скајп, онлајн куповина и учење – само су неки од неминовних елемената савременог живота. Ипак, технолошке промене које су измениле свет некако су оставиле образовни систем непромењеним, чиме је створен огроман јаз између процеса учења и поучавања у школама и начина стицања знања у свакодневном животу. Без обзира на глобалну технолошку и информациону инфраструктуру, информатичко друштво неће се трансформисати у друштво знања док сваки појединац не буде оспособљен да одабере, организује, пренесе и користи информације на креативан и друштвено одговоран начин. У оквиру филозофије образовања анализирамо идеје Алана Бадјуа и Жака Рансијера.
НОВИ МЕДИЈИ КАО ПРАВАЦ РАЗВОЈА КОМПЕТЕНЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРЕДШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАЊУ
/in Дигиталне медијске технологије, друштво и образовање /by Kcs21blAAСвепрожимајућа и растућа употреба нових, дигитализованих медија (превасходно интернета) у свим областима људске делатности, намеће потребу за адекватном припремом предшколског васпитања и образовања, као прве карике у ланцу образовања која мора постати темељ и припрема за технолошку и медијску писменост нових генерација. Већ је евидентна примена нових информационо- комуникационих технологија и медија у свим областима и нивоима образовања. Ова примена, међутим, превазилази педагошку конотацију, те се не уводи само као део курикулума који нове генерације треба да савладају да би постали конкурентни на будућем тржишту рада; она све више има и непедагошку конотацију: као ненаставна, логистичка и административна подршка рада у образовној установи. Ове околности условљавају озбиљне промене, чији је један део и развој компетенција запослених у предшколском образовању (превасходно васпитача) за употребу нових медија и технологија. Овај рад свеобухватно презентује околности које недвосмислено указују на ове захтеве који се стављају пред васпитаче, и указује на правце и основе развоја поменутих компетенција.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: info@zaprokul.org.rs