Листа чланака: Дигиталне медијске технологије

Вирални маркетинг представља скуп маркетиншких техника које користе већ постојеће друштвене мреже (како реалне тако и виртуелне) како би се постигли одређени маркетиншки циљеви, путем виралног процеса који подсећа на ширење компјутерског вируса. Централни део овог процеса су корисници услуга или потенцијална публика, који на неки начин постају и маркетинг менаџери кампање, константно регрутујући нове маркетинг менаџере. Било је потребно да се испуни само један битан предуслов како бисмо дошли до тренутка када границе између различитих медијских формата више не значе много – да се избрише граница између реалног и виртуелног простора, стварајући један хибридни простор, такозване “реалне виртуалности”. Рад износи искуства из праксе САД-а везана за виралне кампање у оквиру филмске и телевизијске продукције, али и других видова медијских изражавања путем медијских канала који се преплићу, поричући тако границе између њих, а публику посматрајући као интерактивне и интегралне учеснике заједничког процеса.

У раду се преиспитују узроци и последице феномена сувишка информација у свету дигиталних медијских технологија, са посебним освртом на функције библиотека у одабиру и вредновању информационих садржаја. Као што је показао Бодријар, живимо у свету у којем је све више информација, а све мање смисла. Преобиље информација урушава саму комуникацију, а тиме и суштину друштвености. Очигледно је да информационе мреже и дигиталне технологије из основа мењају наше навике и искуства, производећи нову културу и нове институционалне моделе и друштвене парадигме. Ипак морамо сачувати меру опрезности и здравог скептицизма пре него што поверујемо да су нове технологије саме по себи решена загонетка људске историје. И у дигиталном свету морамо се упитати: Где је знање које смо изгубили са информацијама? Где је мудрост коју смо изгубили са знањем?

У раду се презентују резултати теренског истраживања о сазнањима војвођанских новинара из штампе и радија о процесу дигитализације телевизијске продукције и емитовања. Према „Правилнику о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма и приступу мултиплексу у терестричкој дигиталној радиодифузији” промовисање процеса у јавности је важан елемент његове успешности. Предуслов за то су основна знања и заинтересованост новинара, и то не само јавних сервиса и телевизијских кућа већ управо оних других (локалне и регионалне штампе и радија), за тај процес. Веома је значајно управо њихово јавно заговарање и припрема грађана локалне заједнице за дан када ће телевизијски сигнал у потпуности прећи на дигитално земаљско емитовање. Иницијално дигитално емитовање на територији Србије почело је у марту 2012. Медијска кампања је изостала. Истраживање је показало да новинари тих медија нису оснажени за задатак који им предстоји.

Овај рад настоји да укаже на богатство електронских сервиса које нуде савремене библиотеке, као и на потребу да се у креирању „дигиталне понуде“ библиотека руководимо мерилима ефикасности и ефективности. Коришћење, посматрано као критеријум за евалуацију, подразумева начине и статистику коришћења, али и анализу понашања корисника: ко, у којим ситуацијама, шта и због чега користи. У Србији, у окружењу које ни приближно није искористило све могућности које пружа интернет у погледу е-управе, е-трговине и е-образовања, библиотеке су покренуле значајне пројекте дигитализације и искорачиле испред потреба друштва које у целини није спремно/ образовано/оспособљено/да користи дигиталне ресурсе. Излаз из овакве ситуације мора се тражити у јачању информационог друштва, од његових техничко-технолошких претпоставки, преко правно-регулаторних, до оних које се тичу информационе писмености грађана, односно њихове свести о томе како је људско знање организовано, како се проналазе праве информације и како се оне ефикасно користе да побољшају квалитет живота грађана.