ВЕСТ ЈЕ МУШКОГ РОДА – ЕТИЧКИ АСПЕКТИ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ У ИНФОРМАТИВНОМ ПРОГРАМУ НАЦИОНАЛНИХ ТЕЛЕВИЗИЈА У СРБИЈИ

Овај рад бави се етичким аспектом родне равноправности у Србији кроз анализу садржаја информативног програма. Сматрајући да се родни идентитет, односи и уверења као део јавне сфере, уочавају кроз форму и садржај телевизијског информисања, начин ословљавања и представљања жене, пажњу смо посветили управо тим аспектима. Рад је настао као део истраживања Жена у телевизијским огледалу – родна равноправност у информативном програму националних телевизија у Србији, које је спровео Завод за културни развитак Србије, током јуна и јула 2009. године. Ово истраживање је показало да се може направити ТВ дневник трајања 25 минута, а да се у њему не помене ниједна жена и да при том емисија задовољи све техничке и програмске критеријуме за емитовање. Пошли смо од претпоставке да су медији и огледало друштва и креатори друштвених кретања, слика коју детектујемо показатељ је улоге жена на друштвеној сцени Србије, али је и показатељ тенденција у том домену. 

АНАЛИЗА МЕДИЈСКОГ ДИСКУРСА У СРБИЈИ СА ОСВРТОМ НА МУЛТИКУЛТУРАЛНУ КОМУНИКАЦИЈУ И ПРОФЕСИОНАЛНУ ЕТИКУ

Истраживања мултикултуралности представљају потребу, али и изазов у XXI веку. Обезбедити мањинама иста права и шансе које важе за већину велики је изазов за свако друштво. Уз то, није лако достићи и држати ове високе стандарде. С обзиром на то да данас у свету не постоји држава која је хомогена, ни етнички, ни верски, ни национално, врло је важно пронаћи друштвене и политичке установе за миран заједнички живот и сарадњу. За учвршћивање концепта мултикултуралности врло је важна улога мас-медија, јер управо њима припада монопол у стварању духовног простора. Медији су и добављачи и јавни пси чувари, а информација мора да уважава чињенице и поштује своје кориснике. Медији нису само они који информишу већ и они који формирају и управо ту лежи значај професионалне етике. Врло је битна и култура дијалога; да би се она учврстила и неговала неопходна је изградња јаког цивилног сектора, с једне, и развој концепта индивидуализма насупрот концепту колективног прихватања, с друге стране. Судбина будућих односа у Србији и квалитет самог живота зависе од тога да ли ћемо се самоусмеравати у правцу веће слободе човека, што садржајнијег дијалога и толеранције, суживота и емпатије и тога да ли ће медији комуницирања бити савезници у овом пројекту.

КА ИНТЕРНЕТ ДЕМОКРАТИЈИ: СТРАТЕГИЈЕ ЗА НОВОМЕДИЈСКИ АКТИВИЗАМ И НЕКА ЊИХОВА СОЦИОЛОШКА ОДРЕЂЕЊА

Рад покушава преиспитати модалитете и учеснике новомедијског активизма у свим његовим облицима. Дакле, питања на које ћемо, у складу са обимом овог рада, покушати дати одговор су: да ли се појединци у новомедијским условима, на професионалан и организован начин одлучују на медијски активизам и ко су новомедијски активисти, како објаснити њихову бројност и мотивисаност. Након дистинкције и упознавања са свим најважнијим стратегијама новомедијског активизма, дата су нека од психо-социјалних тумачења бројности и ангажованости њихових учесника (теорија pro ams револуције, “мудрост маса” Џејмса Суровицког). 

УЛОГА ИГРАЧАКА У ФОРМИРАЊУ РОДНИХ СТЕРЕОТИПА КОД ДЕЦЕ

Истражујући појавности родних стереотипа у свету дечијих играчака, у овом раду анализирали смо производе који се налазе на нашем тржишту. Након извршене класификације, уочили смо да се у њима, али и у њиховом медијском презентовању и дизајну откривају специфични, интенционално уписани кôдови, који имају важну улогу у формирању родних стереотипа код деце. На тај начин се исцртава и јасна граница између полова и дефинише област деловања и интересовања којима би субјекти у настајању требало да се воде. Емпиријска истраживања извршена у овом раду, која имају за циљ откривање имплементације родних стереотипа код деце, базирају се првенствено на психолошким студијама. Покушали смо указати и на економски аспект, то јест пословне стратегије којима индустрија играчака свесно производи поменуте стереотипе у циљу остваривања профита. Гледано из те перспективе, указује се потреба за преиспитивањем вредности и образаца понашања које индустрија нуди деци, будући да она, управо путем тако конципираних играчака упознају свет који их окружује.

КОМОДИФИКАЦИЈЕ ИГРЕ – КРИТИЧКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ УМЕТНОСТИ ДИГИТАЛНИХ ИГАРА

У другој половини XX века дошло је до темељних промена у глобалном начину производње, пре свега у схватању слободног времена и поимању игре. Као структурно децентрализован и флексибилан, дигитални капитализам креће се у сфери социјалних мрежа, огромних онлајн игара и платформи за пријатељска окупљања. Појам игре дубоко се усадио у микро и макро економије тих интерактивних окружења стварањем друштвеног капитала, симболичког капитала, емотивног капитала и финансијског капитала. Дела Паола Вирна и Матеа Пакинелиа помажу нам да схватимо иновативне и компетитивне стране мреже. Иновативни и компетитивни аспекти социјалних (дигиталних) мрежа и културе уопште схваћени су као инхерентни “животињски дух” људског који, у крајњем, доводи до “нематеријалног грађанског рата”. Утолико култура није оно што “хуманизује” животињско у људском, него тек један од многих аспеката бројних борби у друштву чистог “zoe”. Ситуационистичка визија друштва будућности као друштва минималног нужног рада, бескрајних стања игре и интеракције, данас се материјализује у дистопијском моделу разорних војних игара, мрежне порнографије и финансијализације либида. Ник Дајер Вајтфорд и Грег де Пеутер предлажу моделе и износе могуће уметничке приступе који би могли адекватно да одговоре на изазове што собом носе дигитални капитализам и његови темељи у либидалним економијама. 

ПРАГМАТИЧНИ ИНФОРМАЦИЈСКИ НЕОПЛАТОНИЗАМ (ПИН) КÔД ЕТИЧКЕ АКЦИЈЕ

Текст поставља и анализира две тезе. Прва се односи на тврдњу да је у друштвеним наукама и у формалном, тј. институционалном смислу неопходно класификовати медије као образовне системе. Друга је да се етичност медијских садржаја дугорочно и одрживо унапређује једино континуираном етичком акцијом усмереном на ону врсту образовних програма за децу и омладину који учење врлинама и о врлинама третирају као облик писмености. Стратешко образовно-информацијско полазиште етичке акције назвали смо прагматичним информацијским неоплатонизмом (ПИН). Закључено је да интердисциплинарност и симултана инструментализација школских и медијских образовних система са циљем да развијају врлине, ствара садржински, а сукцесивно и формални предуслов за успостављање циклуса сумарних аксиолошких процеса који ће довести до структуралних промена у природи медија и друштва.

ПОЗИТИВНО МЕДИЈСКО КОРИШЋЕЊЕ НЕГАТИВНИХ СТЕРЕОТИПА: БОРАТ КАО КОНКРЕТНО УНИВЕРЗАЛНО

Анализом репрезентације стереотипа у филму “Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan” (2006) покушаћемо у овом раду да испитамо могућност коришћења негативних стереотипа за циљеве указивања на механизме деловања стереотипних конструкција и могућност њихове субверзије унутар поља тих стереотипа, и то уз помоћ хегеловског теоријског концепта конкретног универзалног у комедији.

СТЕРЕОТИПИ У СРПСКИМ ТВ РЕКЛАМАМА

Овај рад је осмишљен као метатекст који идентификује стереотипе у локалној рекламној индустрији и интерпретира их као један могући одраз идеологије касног капитализма. Одабране рекламне стереотипе овде разматрам као симболичко представљање, засновано на “активном процесу селекције, приказивања, структурисања и обликовања”. Идеологија, схваћена као идеја и вредност, подупире основне елементе нечијег идентитета тако што оперише стеротипима, који те елементе “сужавају, сабијају, упрошћавају”. Намера ми је да мапирам конкретне индвидуалне стереотипе, али и да испитам да ли су стереотипи у рекламама присутни и као колективне теме, тј. као друштвени процеси. Циљ ми је успостављање теоријске платформе за разумевање намере са којом се потенцијално конструише друштвено ткиво, а која би разоткрила могућу сугестију доследнијег и етички исправнијег представљања. 

ЕТИКА МЕДИЈА – ИЗМЕЂУ ЛИЧНЕ, ПРОФЕСИОНАЛНЕ И ДРУШТВЕНЕ ОДГОВОРНОСТИ

Етичка одговорност медија је огромна, можда многоструко већа од других јавних институција с обзиром да је њихов домет директан и истински глобалан. Медији спознају реалност и презентују је, при чему најчешће питање може бити у којој мери ту исту реалност деконструишу, а потом остварену слику репрезентују на начин и у складу са нечијим очекивањима. У овом смислу, рад полази од претпоставке да је етика медија појавни облик примењене етике и покушава да покаже важност демократског друштвеног миљеа у постизању високог нивоа њихове етичности. Предуслов позитивних промена једним делом свакако лежи у еволуцији свести политичких и економских моћника који морају ревидирати свој однос према механизмима функционисања и ефектима деловања медија. Међутим, позитиван и стимулативан амбијент није сам по себи довољан у остварењу овог циља. Без јасне партиципације медијских радника, власника или менаџера медија, професионалних удружења и активног ангажовања критичке и проактивне јавности не може се обезбедити квалитетно, етично и одговорно деловање медија.