Листа чланака: Етика медија

Истражујући појавности родних стереотипа у свету дечијих играчака, у овом раду анализирали смо производе који се налазе на нашем тржишту. Након извршене класификације, уочили смо да се у њима, али и у њиховом медијском презентовању и дизајну откривају специфични, интенционално уписани кôдови, који имају важну улогу у формирању родних стереотипа код деце. На тај начин се исцртава и јасна граница између полова и дефинише област деловања и интересовања којима би субјекти у настајању требало да се воде. Емпиријска истраживања извршена у овом раду, која имају за циљ откривање имплементације родних стереотипа код деце, базирају се првенствено на психолошким студијама. Покушали смо указати и на економски аспект, то јест пословне стратегије којима индустрија играчака свесно производи поменуте стереотипе у циљу остваривања профита. Гледано из те перспективе, указује се потреба за преиспитивањем вредности и образаца понашања које индустрија нуди деци, будући да она, управо путем тако конципираних играчака упознају свет који их окружује.

Истраживања мултикултуралности представљају потребу, али и изазов у XXI веку. Обезбедити мањинама иста права и шансе које важе за већину велики је изазов за свако друштво. Уз то, није лако достићи и држати ове високе стандарде. С обзиром на то да данас у свету не постоји држава која је хомогена, ни етнички, ни верски, ни национално, врло је важно пронаћи друштвене и политичке установе за миран заједнички живот и сарадњу. За учвршћивање концепта мултикултуралности врло је важна улога мас-медија, јер управо њима припада монопол у стварању духовног простора. Медији су и добављачи и јавни пси чувари, а информација мора да уважава чињенице и поштује своје кориснике. Медији нису само они који информишу већ и они који формирају и управо ту лежи значај професионалне етике. Врло је битна и култура дијалога; да би се она учврстила и неговала неопходна је изградња јаког цивилног сектора, с једне, и развој концепта индивидуализма насупрот концепту колективног прихватања, с друге стране. Судбина будућих односа у Србији и квалитет самог живота зависе од тога да ли ћемо се самоусмеравати у правцу веће слободе човека, што садржајнијег дијалога и толеранције, суживота и емпатије и тога да ли ће медији комуницирања бити савезници у овом пројекту.

Текст проблематизује статус етике медија у односу на општетеоријски дискурс, испитујући могућности њеног утемељења као примењене етичке дисциплине. Најпре, у чланку се сагледава однос етике медија према традиционалним етичким схватањима најразличитијих оријентација и школа мишљења, а потом се преиспитивања преокрећу у смеру карактеристичне медијске проблематике. Спекулативни резултати критичких рефлексија поводом предмета као што је савремена етика медија воде до закључка да је у данашњем времену, а услед све већег друштвеног утицаја медија масовних комуникација и тзв. нових медија, можда адекватније говорити о феномену медијске обичајности, а на темељу класичног Хегеловог концепта “обичајности” (Sittlichkeit), него о етици медија, заснованој на правној регулативи у овој области, односно на индивидуалистичким схватањима грађанског морала. Овоме иду у прилог и теоријска схватања Маршала Маклуана, као и Пола Вирилија, која се, такође, проблемски разматрају и актуелизују у овом прилогу.