Листа чланака: Етичко читање уметности

У раду се сагледава Платоново и Аристотелово виђење удела који музика има у моралном васпитању, с посебним освртом на оне делове Државе и Политике који се тичу музичке хармоније и музичких лествица као формалних аспеката музике. Упоређивањем ставова ових аутора, најпре долази до изражаја различити приступ самој музичкој уметности, који има консеквенце како у случају њиховог конципирања васпитања, тако и у погледу одређених естетичких поставки које они прихватају. Указивањем на разлике у њиховом избору музичких лествица и инструмената погодних за васпитање, у раду се разматра да ли се разлози због којих ове разлике постоје тичу њихових сопствених филозофских увида или конвенционално установљених образаца музицирања у њиховој епохи, образаца на које ови аутори реферишу, иако долазе до супротних ставова.

Анализирајући интервјуе које је архитекта Богдан Богдановић дао за живота, а који су обједињени у књизи Глиб и крв, могли бисмо да издвојимо две слике Београда које је гајио у себи. Митског града некадашњих старих цивилизација, Келта, подигнутом на мушком и женском симболу двеју река Дунава и Саве, град, који је наликовао на мешавину футуристичког модернизма и праисторијских некропола и насеља. Док је друга слика била обележена наглим променама у југословенском друштву од 1983.године када је предосећао и предвиђао да ће скоро сви градови на Балкану бити налик археолошким локалитетима на којима је затрпана у рушевинама једна култура и историја живота многих народа. Управо ћемо у овом раду преко анализе првог подигнутог споменика Јеврејским жртвама фашизма и палим борцима у Београду, покушати да откријемо једну универзалну симболику спомен обележја које је чувени архитекта изградио у пероду од 1960. до 1980.године. Тиме ћемо настојати, да се постави једно ново етичко читање скоро заборављеног језика симбола, визуелних знакова и уметности, којима су донекле оправдане природе човека-градитеља и човека-рушитеља у свима нама.

Циљ овог истраживања састоји се у покушају да се покаже Платоново укључивање песништва у корпус васпитних пракси унутар идеалне државе. Освртом на поједине Платонове ставове из Ијона, аутор скреће пажњу на могућност Платоновог позитивног вредновања песништва у моралном смислу с обзиром на песничку продукцију. У наставку, аутор брани тезу да песништво може имати изузетно важну моралну улогу у образовању појединца имајући у виду Платонове ставове о рецепцији песништва из Државе. На самом крају, аутор закључује да у моралном смислу добро песништво представља један од услова могућности озбиљења идеалне државе.

Аутор настоји да испита преплитање појмова лепог и доброг кроз анализу естетичких и моралних стандарда савремене популарне културе, захваћене кроз културолошку парадигму Холивуда, схваћеног не само као филмска школа, већ истовремено као симбол глобалних комерцијалних вредности и естетике. Холивуд се посматра као конзервативан у погледу модерног (и савременог) тренда раздвајања естетике и морала, инсистирајући на снажном паралелизму и корелацији између физичке лепоте протагонисте и моралности његових поступака. Овај однос и његове примене активно се користе у политичкој и идеолошкој пропаганди, најчешће служећи империјалистичким интересима америчке економске и политичке олигархије, али истовремено – поготово у случају уметнички најбољих и критички најхваљенијих филмова – често отворено субвертирају вредности и политичку идеологију америчког и западног друштва уопште. Аутор разматра неколики примера моралних контроверзи које произилазе из холивудских парадигми лепоте, у облику у коме се појављују у ТВ серији Игра престола, истовремено указујући да је холивудска естетика наизглед трајнија и мање подложна променама од холивудске етике, у складу са античким филозофским идеалом καλοκαγαθία.