Листа чланака: Истраживања

У периоду раног хришћанства јављају се бројне амајлије, познате као група гностичких амајлија, са приказом светог јахача – коњаника који крстастим копљем пробада непријатеља. Овај мотив, најчешће приписиван Соломону који убија женског демона, касније ће бити повезан и са Христом, светим Ђорђем, светим Теодором и другим светитељима, а јавља се и на једној илуминацији која приказује цара Константина Великог у његовој победи на Милвијском мосту. Може се претпоставити, да је Константинова представа као светог ратника – царског коњаника, пре периода иконоклазме била шире распрострањена иако се могу уочити и извесна одступања у уобичајеној иконографији. Такође, иако је Константинова улога у прослављању хришћанства и Часног Крста велика, овај симбол је много старији и везује се за утицај других, старијих религија и веровања.

Питање „другости” и различити облици нетолеранције према „другом” у овом раду интерпретирани су позивањем на постколонијални теоријски дискурс. Позиција Рома у Србији промишљена је тако из позиције знања и моћи већинског становништва. Теоријска платформа Цветана Тодорова и његова дефиниција појма „варварин” послужила је као полазиште за анализу ријалити шоуа „Шатра” који је у пролеће 2012. године емитован на „Првој српској телевизији”. Иако је основна идеја „Шатре” да промовише толеранцију, овај ријалити шоу у тексту је ипак препознат као парадигма ромофобије у Србији, будући да путем „скривеног расизма” обелодањује све стереотипе и предрасуде монокултурне већине. Уз позивање на појмове „оријентализам“, „балканизам” и „антициганизам”, у раду је дефинисан појам „циганизам” као теоријски дискурс заснован на бинарним опозицијама у погледу на Роме као „друге”. Основна теза рада јесте да нису припадници ромске популације „варвари” (неразумљиви странци на „нижем“ цивилизацијском нивоу), већ „ми” − већинско становништво које са њима поступа као с нељудима.

Економске кризе биле су бројне у капитализму у периоду његовог настанка и у свим етапама његовог развоја. Тржишна привреда по својој природи је ризична, тако да је ризик иманентан тржишној привреди и њено друго име. У првим реаговањима на Светску економску кризу углавном се говорило о недостацима либералног тржишта а не о недостацима државе и њеној улози у контроли тржишта. Међутим, тржиште није тако либерално како се, када је избила криза о томе расправљало и није главни узрок кризе, јер држава не само регулативом, већ и економским мерама утиче на тржишне токове. Имајући у виду да и у култури делује тржишни механизам дошло је до релативизације појма култура, до поистовећивања света културе са светом потрошње и до економског поимања вредности у култури. Култура као израз човековог стваралаштва у свом развоју није ишла у правцу да мења свет, већ да се профитира, као и у свим делатностима. Овај рад се бави проучавањем односа између економске кризе и културе, и њихове зависности. Разумевање односа између економије и културе може помоћи у доношењу одлуке која би имала утицај у овој области.

Партиципативне праксе у уметности пример су приближавања и другачијег повезивања уметности и културе, односно уметности и различитих друштвених регистара. У овим праксама се најдиректније препознаје једно од кључних обележја савремене уметности, а то је нестајање видљивих, опипљивих разлика између уметничког и неуметничког деловања. Партиципативне праксе преузимају социјалне матрице из различитих друштвених и културних регистaра с уметничком наменом и с циљем успостављања критичког односа према друштву, локалној средини, култури, једном речју, политичког начина деловања. Овакав начин функционисања партиципативних пракси анализиран је на примеру српске савремене уметности са краћим историјским освртом (авангардна и неоавангардна уметност) као и актуелним теоријским одређењима (К. Бишоп, Б. Грој и Н. Бурио).

У раду се презентују резултати емпиријског истраживања спроведеног 2009. године, на узорку од 985 студената високих школа струковних студија (30), у 28 градова у Србији, са циљем утврђивања односа који постоје између одређених елемената социјалног порекла студената високих школа струковних студија и њихових образовних, професионалних и животних аспирација. Истраживање је показало да постоји висока социјална диференцираност високих школа струковних студија, односно јасно издвајање веће заступљености студената који су пореклом из нижих и средњих друштвених слојева. У том смислу, школовање на високошколском нивоу овој генерацији младих људи би требало да омогући не само стицање знања, које је потребно за обављање сложених послова, него и више друштвене позиције у односу на генерацију родитеља (радници) и прародитеља (пољопривредници). Утврђивање социјалног порекла послужило је као пледоаје за „откривање” перспектива и аспирација студентске омладине у вези са њеном будућношћу.