НИСКЕ ПЛАТЕ И ВИСОКА ТЕХНОЛОГИЈА – НОВИНАРИ И НОВИНАРСТВО У СРБИЈИ

У овом тексту се разматрају основни налази истраживања „Професија на раскршћу – новинарство на прагу информационог друштва“, које је реализовао Центар за медије и медијска истраживања Факултета политичких наука у Београду, у периоду од јула 2010. до јуна 2011. године. Циљ пројекта је био да истражи друштвене, економске и технолошке одлике новинарске заједнице у Србији, као и њене капацитете да одговори на изазове са којима се професија суочава у условима глобалних медијских промена и домаћих транзиционих процеса. Резултати истраживања упућују на закључак да је новинарство у Србији у својеврсном вакууму и да заглављено између одложене транзиције и информационог друштва, веома споро мобилише своје ресурсе као одговор на долазеће професионалне изазове.

МЕСТО “ЕКРАНСКЕ КУЛТУРЕ” У НАШИМ ЖИВОТИМА

У тексту се говори о две врсте “екранске културе”: 1) телевизијске, која се заснива на групи активних одашиљача и маси пасивних прималаца поруке, и 2) мобилно–интернетске, чије је кључно обележје интерактивност и одсуство публике у класичном смислу речи. Текст се заснива на емпиријским подацима из истраживања дневног коришћења времена, које је спровела компанија TNS Medium Gallup и Факултет за културу и медије Мегатренд универзитета. Истраживање је спроведно на национално репрезентативном узорку популације старије од дванаест година у децембру 2008. (узорак од 1.600 испитаника) и марту 2008. године (600 испитаника). Док генерација од шездесет једне и више година дневно проводи 205,16 минута гледајући ТВ, свега 0,58 користећи интернет и 5,23 минута разговарајући мобилним, генерација од 12 до 17 година гледа ТВ свега 114,82 минута, 70,95 минута проводи на интернету и 14,89 у разговору мобилним телефоном. Аутор закључује да класична, пасивна ТВ публика полако нестаје пред активном комуникацијом путем интернета и да је медиј све мање маклуановски продужетак чула, а све више продужетак нашег интелекта, емоција, једном речју, наше личности.

КУЛТУРА, УМЕТНОСТ И ЗАБАВА НА ОМЛАДИНСКИМ РАДНИМ АКЦИЈАМА

КУЛТУРНО-ЗАБАВНА АКТИВНОСТ НА РАДНОЈ АКЦИЈИ „НОВИ БЕОГРАД 69“

УТИЦАЈ ТЕЛЕВИЗИЈЕ НА РАЗВОЈ ИНТЕРЕСОВАЊА КОД МЛАДИХ

Потрошачко друштво у коме живимо намеће конформизам као нужну и пожељну особину личности. Мало је данас људи, како младих тако и старијих, који критички промишљају, а не само слепо усвајају и прате дешавања која их окружују. Ипак, ако желимо имати самоактуелизоване личности, што је један од циљева хуманистичке педагогије, нужно је да та личност има развијен критички однос према конзумирању различитих садржаја, самим тим и медија. У раду се указује на импликације које телевизија може имати на развој интересовања код младих. Телевизија је један од водећих фактора који утичу на младе у најширем смислу, стога и на њихова интересовања. Овим путем смо покушали да објаснимо утицај телевизије на младе, различит карактер интересовања, механизме настанка и њихову периодизацију, као и повезаност телевизије и интересовања. Истраживањем је потврђено да телевизија утиче на развој интересовања код младих и да учесталост емитовања једног садржаја повећава ниво интересовања за тај садржај, као и то да млади имају висок ниво интересовања за телевизијске садржаје забавног и спортског типа. Међутим, оповргнуто је да се интересовања за одређени телевизијски садржај одражавају на остала интересовања младих. Отворена су и питања критичког мишљења младих према медијима свих садржаја, квалитету телевизијских садржаја, пасивизацији младих, заинтересованости младих за учешће у емисијама забавног типа, недоумицама око учешћа у емисијама едукативног типа и коришћењу едукативних садржаја који се приказују на телевизији, као подстицај при учењу.

ПРАЗНИ ПРОСТОРИ СРБИЈЕ – БЕОГРАД

Пројекат „Празни простори Србије“ бави се феноменом „празних“, то јест „испражњених“ простора на територији Србије и могућностима њихове трансформације у комплексе различитих намена, а пре свега у мултимедијалне уметничке и научно-истраживачке центре. Истраживањем су обухваћени објекти културно-историјског наслеђа, индустријски, војни, пословни и други објекти ван функције, „празна“ подручја – напуштена села, делови градова, некадашња индустријска подручја итд. Једно од полазишта истраживања је и проблем „недостатка“ простора за деловање уметничких и научних институција, група и појединаца активних у тим областима, а који би се могао решити управо „попуњавањем“ простора обухваћених истраживањем. Прва фаза пројекта реализована је на територији Београда у периоду од јуна до новембра 2009. године. Резултати истраживања представљени у овом раду, приказују само део потенцијала Београда у празним просторима. Истовремено, они пружају основу за даља истраживања на територији Србије.

КЊИГЕ И ЧИТАОЦИ

КУЛТУРНЕ ПОТРЕБЕ И НИВО ИНТЕРЕСОВАЊА УЧЕНИКА СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА