УПРАВЉАЊЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ КАПИТАЛОМ У КРЕАТИВНОМ СЕКТОРУ

Упркос подацима о високој стопи раста креативних индустрија, предузећа која послују у овом сектору и даље имају потешкоћа у привлачењу инвестиција. То је, пре свега, због постојања неадекватне комуникације између предузећа и инвеститора. Креативност сама по себи није питање, јер постоји велики број интересантних идеја и креативних појединаца. Проблем је претварање те креативности у комерцијални производ. Будући да је креативни сектор у процесу стварања вредности највише ослоњен на интелектуална средства, она која су по својој природи неопипљива, то за овај сектор повлачи нову врсту изазова у смислу одређивања њихове вредности и потенцијала стварања профита. За предузећа у креативним индустријама ово је од круцијалног значаја, јер само уколико науче и разумеју како да идентификују, евидентирају и трансформишу своја интелектуална средства у економску вредност, моћи ће и на системски начин да управљају процесом стварања вредности и да потенцијал својих интелектуалних средстава да створе будуће новчане токове јасно прикажу потенцијалним инвеститорима. Предмет овог рада је управљање интелектуалним капиталом у контексту креативних индустрија. Циљ рада је да се истраже путеви артикулисања начина стварања вредности предузећа која послују у креативном сектору, као и повезивање тих начина са конкретним управљачким активностима, посебно оним везаним за стварање одговарајућег пословног модела.

КРЕАТИВНИ СЕКТОР И МЕТАМОРФОЗА ПРОСТОРА: ГРАД ИНФОРМАЦИОНО-ТЕХНОЛОШКЕ ЕРЕ 21. ВЕКА

Креативне индустрије заузимају значајну улогу у креирању архитектуре трећег миленијума. Идеје нових градова дигиталног доба у свету трансформишу простор преиспитивањем и померањем физичких ограничења архитектуре. Директан одраз имплементације футуристичких концепата исказује се у двадесет првом веку технолошким иновацијама и трансфером знања, применом савремених технологија и материјала у креирању нових концепата простора града, који поред просторних, носе и нове визуелне, семантичке, друштвене, геополитичке и друге поруке.

ЕКОНОМСКА ЕФИКАСНОСТ И УТВРЂИВАЊЕ ТИПОВА РАЗВОЈА КРЕАТИВНОГ СЕКТОРА

Рад се бави истраживањем карактеристика раста (и развоја) креативног сектора са становишта економске ефикасности производних фактора који су у њему ангажовани. При томе се полази од анализе релевантне литературе која нуди различите теоријске концепте креативног сектора и његове структуре. Као критериј за разликовање типова раста (и развоја) креативног сектора узима се економска ефикасност посматрана кроз динамику продуктивности рада и ефикасност капитала.

КРЕАТИВНИ РАДНИЦИ – ЗВЕЗДЕ МЕДИЈСКЕ КУЛТУРЕ

Креативне индустрије се, захваљујући свом економском потенцијалу, сматрају најперспективнијим видом предузетништва данас, али и у будућности. На развој креативних индустрија у великој мери утиче положај креативних радника који у овом тренутку, чини се, све више одређује медијска култура, оријентисана ка стварању звезда. Креативне личности никада нису биле познатије него данас. Чак и они уметници који не поседују врхунски таленат добијају прилику да се појаве у медијима и представе своје стваралаштво. Изложеност креативних радника медијској пажњи може да има позитивне ефекте, који се у првом реду односе на могућност упознавања масовног аудиторијума са њиховим радом. 

КОНЦЕПТ КРЕАТИВНИХ ГРАДОВА ИЗ ЕКОНОМСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Концентрација економске активности у простору, нарочито у градовима, посебно је изражена током процеса глобализације. Иако су постојала очекивања да ће процес либерализације и снижавање трошкова трговине допринети већој дисперзији производње и људи, у пракси се догодило супротно. Број великих, милионских, урбаних центара је у порасту, као и број становника у њима. Један од могућих разлога због којег се производња, богатство и људи концентришу у градовима јесте еволуција пословне филозофије која се дешавала паралелно са процесом глобализације. Економија знања и идеја заменила је традиционалне концепте. Створена је тзв. креативна ера у којој данас живимо. Градови постају креативни центри и места у којима се генерише економски раст, а понајвише захваљујући великом броју креативних људи (припадницима креативне класе) који су одабрали да живе и раде у модерним урбаним срединама. Креативни градови јесу они који успевају да привуку и задрже таленте. Кључни фактор у поменутом процесу јесте (не)постојање толеранције.

КРЕАТИВНА ЕКОНОМИЈА, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ПРОСПЕРИТЕТ ГРАДОВА

У раду се разматра питање урбаног развоја, односно економског раста градова, из угла развоја културе и тржишта креативности. С тим у вези, чланак разматра различите приступе и дефиниције креативности, модела и концепата креативних градова, посебно из угла урбаног и просторног планирања. Сучељени су амерички и европски континентални концепт развоја креативности градова. Главнина рада односи се на анализу законских и подзаконских аката и регулатива које, нарочито у пракси, онемогућавају усвајање, афирмацију и примену концепта креативних градова у Србији. Аутор овај проблем посматра у сфери јавне политике – као континуитет диспута у јавној политици једне земље у транзицији – колизиони однос у сфери јавног и приватног интереса и разрешење види у партнерству ова два сектора.

ПОЛИТИКА ДРУШТВЕНЕ ОДГОВОРНОСТИ КАО ЈЕДНА ОД ДЕТЕРМИНАНТИ РАЗВОЈА КРЕАТИВНОГ СЕКТОРА

Концепт друштвено одговорног пословања донео је фундаменталне промене када је реч о приступу приватног сектора различитим сегментима друштва и представља један од најдинамичнијих и најкомплекснијих процеса са којима се приватни сектор сусреће у свету глобализације. Он се сматра оквиром унутар кога компаније преузимају одговорност за последице које имају по друштво, економију и животну средину, при чему, истовремено, увећавају свој профит, умањују негативне последице пословања и обезбеђују одрживи развој и етичко пословање. Овај чланак има за циљ да објасни појаву поменутог феномена и његову функцију у модерном пословању, као и да ближе представи Теленоров допринос развоју културне продукције у Србији и његов јединствени концепт друштвено одговорног пословања који ова компанија са успехом примењује у тринаест земаља где послује. 

БУДУЋНОСТ СРПСКОГ МЕДИЈСКОГ ПРОСТОРА – КРЕАТИВНО VS. КОМЕРЦИЈАЛНО

У савременом информатичком друштву, друштву знања, долази до снажне афирмације феномена културних, односно креативних индустрија које имају врло велики значај за економски, социјални, политички и општи развој друштва. Термин креативне индустрије може бити схваћен као својеврсна антиномија, јединство супротстављених појмова – креативно као одраз аутентичног, индивидуалног, уникатног, стваралачког чина и појам индустрије који собом носи унифицирану, масовну, схематску и континуирану десеминацију културних, уметничких, медијских садржаја. Дерегулација као феномен деведесетих, донела је европском медијском простору јасно разграничење јавних и комерцијалних медија. Разлике међу њима везане су и за питање у којој мери су креативно и комерцијално у медијском деловању у хармонији или сукобу, да ли а приори јавни емитери испуњавају предуслове да њихов програм буде у већој мери креативан, односно да ова компонента сасвим очекивано буде занемарена код комерцијалних емитера. Актуелна европска и домаћа пракса показују да ова констатација не мора да буде увек тачна, доследно и практично реализована, пошто се дешава да и комерцијални емитери делују примерено јавном сервису, односно да јавни медији заборављају да је њихов примарни циљ квалитет и задовољење свих потреба јавности, а не успех према комерцијалним параметрима. Отворено питање је колико ће се под утицајем креативних индустрија модификовати финансијски аспекти пословања медија, као и очекивања у смислу естетског и етичког аспекта њиховог програмског развоја.

ДРУШТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА И КРЕАТИВНИ СЕКТОР У РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ СРБИЈЕ

Дугорочно занемаривање регионалног развоја Србије, потпомогнуто транзиционим процесима, потенцирало је нескладе на простору Републике. Регионализација је ефикасан инструмент управљања државом, метод бржег развоја региона и јак контролни инструмент уједначавања развијености региона. Уз то, регионализација представља метод Европске уније за јачање интеграционих процеса и стварање „нове Европе“. У развијеним земљама много већи значај придаје се развојним подстицајима што долазе из области друштвене инфраструктуре, а током претходне две деценије особита пажња се поклања креативном сектору. Стога сматрамо за оправдано да укажемо на постојећи територијални распоред целине друштвене инфраструктуре и непостојање одговарајуће статистичке грађе којом би се тај аспект подробније могао анализирати у Србији. Осврнули смо се и на скорије статистичке регионализације земље и указали на импликације актуелног решења да се у Србији, као малој земљи, формирају економски региони. Указујући на то, залажемо се да се националном статистиком на одговарајући начин обухвати територијални размештај друштвене инфраструктуре, а посебно њеног креативног дела да би се могао адекватно укључити у стратегије регионалног и локалног развоја.