БУДУЋНОСТ СРПСКОГ МЕДИЈСКОГ ПРОСТОРА – КРЕАТИВНО VS. КОМЕРЦИЈАЛНО

/in /by

У савременом информатичком друштву, друштву знања, долази до снажне афирмације феномена културних, односно креативних индустрија које имају врло велики значај за економски, социјални, политички и општи развој друштва. Термин креативне индустрије може бити схваћен као својеврсна антиномија, јединство супротстављених појмова – креативно као одраз аутентичног, индивидуалног, уникатног, стваралачког чина и појам индустрије који собом носи унифицирану, масовну, схематску и континуирану десеминацију културних, уметничких, медијских садржаја. Дерегулација као феномен деведесетих, донела је европском медијском простору јасно разграничење јавних и комерцијалних медија. Разлике међу њима везане су и за питање у којој мери су креативно и комерцијално у медијском деловању у хармонији или сукобу, да ли а приори јавни емитери испуњавају предуслове да њихов програм буде у већој мери креативан, односно да ова компонента сасвим очекивано буде занемарена код комерцијалних емитера. Актуелна европска и домаћа пракса показују да ова констатација не мора да буде увек тачна, доследно и практично реализована, пошто се дешава да и комерцијални емитери делују примерено јавном сервису, односно да јавни медији заборављају да је њихов примарни циљ квалитет и задовољење свих потреба јавности, а не успех према комерцијалним параметрима. Отворено питање је колико ће се под утицајем креативних индустрија модификовати финансијски аспекти пословања медија, као и очекивања у смислу естетског и етичког аспекта њиховог програмског развоја.

ДРУШТВЕНА ИНФРАСТРУКТУРА И КРЕАТИВНИ СЕКТОР У РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ СРБИЈЕ

/in /by

Дугорочно занемаривање регионалног развоја Србије, потпомогнуто транзиционим процесима, потенцирало је нескладе на простору Републике. Регионализација је ефикасан инструмент управљања државом, метод бржег развоја региона и јак контролни инструмент уједначавања развијености региона. Уз то, регионализација представља метод Европске уније за јачање интеграционих процеса и стварање „нове Европе“. У развијеним земљама много већи значај придаје се развојним подстицајима што долазе из области друштвене инфраструктуре, а током претходне две деценије особита пажња се поклања креативном сектору. Стога сматрамо за оправдано да укажемо на постојећи територијални распоред целине друштвене инфраструктуре и непостојање одговарајуће статистичке грађе којом би се тај аспект подробније могао анализирати у Србији. Осврнули смо се и на скорије статистичке регионализације земље и указали на импликације актуелног решења да се у Србији, као малој земљи, формирају економски региони. Указујући на то, залажемо се да се националном статистиком на одговарајући начин обухвати територијални размештај друштвене инфраструктуре, а посебно њеног креативног дела да би се могао адекватно укључити у стратегије регионалног и локалног развоја.

КРЕАТИВНИ СЕКТОР У ЕКОНОМСКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА

/in /by

Рад се бави генезом истраживања креативног сектора, посебно у англосаксонским земљама. У првом делу рада анализира се хронологија истраживања креативног сектора као економског феномена у САД, укључујући и друштвено-политички контекст у коме су конкретна истраживања настајала, као и утицај ових студија на развој научних дисциплина и промишљање о креативном сектору. У другом делу рада, разматра се генеза истраживања креативног сектора у Великој Британији, друштвено-економски контекст ових истраживања, као и ефекти истраживања на мењање улоге, значаја и смисла креативног сектора у науци. Циљ рада је да прикаже основне концепте економских истраживања сектора, критичке дебате и феномене повезане са овом облашћу.