НА МАРГИНАМА МЕДИЈСКЕ АГЕНДЕ: (НЕ)ПРИВИЛЕГОВАНА МЕСТА КУЛТУРЕ

/in /by

Јавни сервис Радио телевизије Србије, на основу законске регулативе јесте посредник у остваривању јавног интереса грађана. Информисање грађана на целој територији земље и то равноправно и уравнотежено је један од задатака програма Радио телевизије Србије. Основно истраживачко питање је: да ли Културни дневник Радио телевизије Србије (РТС) остварује стандарде прописане Законом о јавним медијским сервисима. Посебно питање је да ли је присутна маргинализација других места културе у односу на Београд. Мониторинг је обављен од 1. маја до 31. маја 2018. године и обухватио је 23 емисије емитоване у том периоду.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА НА НАСЛОВНИМ СТРАНАМА ДНЕВНИХ НОВИНА У СРБИЈИ

/in /by

Полазећи од значаја штампе као посредника у обликовању културних система, анализом садржаја насловних страна дневних новина у Србији током априла и маја 2018. године, аутори трагају за културним вредностима и идентитетима које намећу медији. Таблоидизација, сензационализам и комерцијализација потискују јавни интерес, истински значај уметности и културне баштине, производећи нову свест публике. У првом плану се тако налазе теме везане за ријалити и естраду, актери таквих садржаја и друге контроверзне личности. Различити сегменти друштва се тривијализују кроз слике скандала и корупције. Културна политика не нуди квалитетан одговор на све уочљивији проблем инфилтрирања тржишне идеологије, чиме и несвесно помаже ширење конзумеризма у којем је улога штампе сведена на услуге јефтиног клијентелизма и маркетинга.

МУЗЕЈИ И ЕКОНОМСКА ДОБИТ ЗА ОКРУЖЕЊЕ

/in /by

Тежиште чланка је постављено на питању: да ли Народни музеј Ваљево својим радом економски доприноси развоју окружења. Да би се одговорило на то питање у два наврата, 2013. и 2017. године, су обављена комплексна истраживања којима је анализирана структура посете музеју, константовани његови приходи, анкетирани представници група које у музеј долазе организовано и интервјуисани руководиоци угоститељских објеката који посетиоцима музеја пружају додатне услуге. Истраживање је показало да музеј представља примарну туристичку атракцију града, основни разлог за долазак већине од око 30.000 туриста годишње, и да они за различите намене у граду потроше више новца (око 25 милиона динара) него што музеј добије из градског буџета (око 20 милиона). Са друге стране, истраживање је указало да апсолутну већину посетилаца музеја чине ученици на екскурзијама, док су други сегменти публике (локално становништво и одрасли туристи) знатно мање заступљени, што може да представља економску опасност у случају турбуленција на тржишту екскурзија. 

ЕКОНОМСКЕ СЛОБОДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО У КУЛТУРИ

/in /by

Овај рад бави се анализом економских слобода и предузетништва у култури у Србији као једним од принципа демократије. У првом делу рада даје се појмовно одређење економских слобода и предузетништва у култури из угла односа културе и демократије, као и контекстуализација ових феномена на нивоу практичних политика. У другом делу анализирају се институционални оквири за развој предузетништва у култури у Србији кроз историјску перспективу. Оцењује се достигнути ниво њиховог развоја са циљем сагледавања постигнутог степена економских слобода у сфери културе. На крају рада дају се препоруке за унапређење културне политике у овој области на националном нивоу. 

ОД ЧУВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ДО РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА

/in /by

Услед глобалних неолибералних трендова који стварају притисак да се у свим друштвеним областима развија тржишна логика (укључујући и културу), Европска унија већ неколико деценија посвећује пажњу питањима предузетништва у култури. Међутим, отпори према комодификацији културе и развоју предузетничког дискурса све су чешћи и интензивнији, и у Европи и код нас. Иако се на многим примерима показало да култура може да постане мотор економског развоја земље (што је све сиромашнијој Србији свакако потребно), појављује се бојазан да промоција ових концепата у ствари само сакрива намеру државе да смањи подршку сектору културе (посебно делатностима које не остварују директну економску добит). Другим речима, доводи се у питање хоће ли култура у Србији остати схваћена као област од јавног интереса. У раду се на основу прегледа релевантне литературе, домаћих и иностраних стратешких докумената и програма анализира утицај приоритета европских програма за културу на доношење одлука у Србији. Такође се анализирају различити односи спрам креативних индустрија (влада, ресорно министарство, сектор привреде, професионалци у култури), који рефлектују стање транзиционих дилема и конфузија, а посебна пажња је усмерена на разматрање резултата истраживања о стратешком развоју културе и европске културне сарадње у Србији и препорукама професионалаца у култури које су добијене путем истраживања Деска Креативна Европа 2016. године. Циљ је да се укаже на неопходност осигурања државне подршке непрофитним делатностима у култури и остварења стратешког приступа развоју креативних индустрија као могућем начину за разрешење транзиционе конфузије. 

ПРОИЗВОДЊА УМЕТНИЧКОГ ПРОСТОРА У УМЕТНОСТИ ЗАЈЕДНИЦЕ

/in /by

У тексту се испитује утицај уметничког простора на учвршћивање веза међу члановима заједнице. Колаборацијски уметнички пројекти отварају могућност преговарања различитих визија, ставова и претпоставки међу члановима заједнице. Пројекти уметности заједнице не обезбеђују само једноставну повезаност међу члановима заједнице, већ успостављају везе које јачају креативне потенцијале, отварају нове перспективе и нуде нове приступе у сагледавању проблема. Осим тога, чланови заједнице посредством уметности могу успоставити размену ставова једнако на рационалном, као и на емоционалном нивоу. На тај начин могу ближе упознати једни друге, те дефинисати заједничку визију путем креативног процеса. Уметнички простор у тексту је сагледан као нарочита гранична зона унутар које се остварује сучељавање уметничке визије и доминантне просторне реалности. Као парадигматичан пример оваквог уметничког деловања, наведен је рад Хаса и Хана.

КУЛТУРА – ТЕУРГИЈА

/in /by

Култура схваћена као професионално-радни сектор супротстављена је и по својој садржини и по централном вредносном усмерењу духовности, која се у раду узима као критеријум стваралаштва и стваралачке личности. Духовност, оријентисана на трансцендирање коначности, а не на њено осмишљавање, представља почело из којег извире аутентично уметничко дело. Цена демократизације културе јесте свођење уметничког дела на производ. Насупрот култури и културном производу стоји теургија и онтологија уметничког дела. Такво је гледиште утемељено на православно-теолошком разумевању културе.

КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА

/in /by

У раду се разматра појмовно и историјски однос културе и (не)демократије. Појам културе се разумева на шири (начин укупног живота једне нације) и ужи (уметничко-стваралачки) начин. Као поредак који не спречава слободу мишљења, стварања и деловања, демократија представља ширење слободе уметничког поља културе. У раду се не оспорава напредак у ширењу повољних услова за културно стваралаштво у демократији. Подсећа се на чињеницу да су током историје друштва, преовладавали недемократски облици владавине. У таквим околностима су створена велика дела културе и уметности. Ова чињеница се објашњава способношћу стваралаца да пронађу облик за своје уметничке идеје и у недемократским друштвима. Заправо, ти системи су представљали изазов за уметничко и културно стваралаштво. У завршном делу анализирају се проблеми културе и уметности у односу према публици: појављују се у 1) „споровима” уметничког дела са групама уметничке публике, 2) јачању тржишта као посредника између дела и публике; 3) самопредстављање стваралаца и „стваралаца” на друштвеним мрежама.

ИНИЦИЈАТИВЕ ЛОКАЛНОГ ПЛАНИРАЊА У КУЛТУРИ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ТРАНЗИЦИЈЕ (2000–2018)

/in /by

На путу развоја демократије у Србији после 2000. године стратешко планирање представља кључни инструмент за преобликовање културне политике. Засновано на методу сусретног планирања примењивано је у самоуправном систему некадашње СФРЈ, да би се с почетком транзиције уводило као потпуна новина. Зато се примена дугорочног планирања може сагледати као нови-стари изазов за све нивое управљања у Србији. У раду се даје преглед иницијатива локалног планирања у култури у периоду 2000–2018. године, анализира нормативни контекст за његову примену и указује на важност успостављања вертикалне и хоризонталне сарадње у планирању културног развоја. Десет година од почетка транзиције на снази је био Закон о делатностима од општег интереса у области културе (1992) који је био у колизији с повећањем аутономије локалних власти и процесима демократизације и децентрализације у Србији после 2000. године. Ова некомпатибилност као и изостанак националне стратегије развоја културе одразила се и на (не)заступљеност стратешких планова у култури на локалном нивоу.

КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ДОСТИГНУТИ СТЕПЕН ДЕМОКРАТИЈЕ У СРБИЈИ

/in /by

Овај рад се бави проучавањем фактора који су утицали на однос између постојећег културног обрасца и нивоа развијености демократије у Србији, и феномена који су кључни за појам и функционисање демократије. Разумевање односа демократије и културе може помоћи у доношењу одлука које би имале утицаја у овој области. Демократија је реч коју често чујемо и употребљавамо а да се при томе заборавља да демократија почива на развоју културе, тако да данас „de facto” демократија постоји само формално и декларативно, јер без суштинског утицаја културе нема ни демократије. У ери масовне потрошње и масовне комуникације, обележеној опадањем или нестанком великих идеја и идеологија, десила се промена вредносне димензије културе. Култура је предодређена променама које могу бити узроковане друштвеним догађајима, иновацијама и другим утицајима у друштву. Основни проблем недовољног развоја културе у Србији није технолошке природе, то нису велике количине угљен-диоксида, глобално загревање, отпад, то су симптоми проблема. Проблем јесте у култури и у начину размишљања.