О КУЛТУРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ НА НЕОЛИБЕРАЛНИМ ТРЖИШТИМА ИЛИ ЗАШТО О УКУСИМА ТРЕБА РАСПРАВЉАТИ

/in /by

Предмет овог рада је статус културног добра на савременим тржиштима роба и услуга. Истраживање полази од премисе да у савремено доба однос између демократије и културе није могуће разматрати изван вредносне матрице неолибералног капитализма, који остварује непосредан и одлучујући утицај на културно поље. Појмовна апаратура је прецизно дефинисана и потом су анализиране различите теоријске перспективе утемељене на наративима хуманистичког и антрополошког приступа култури. Представљена је неолиберална парадигма о креативним индустријама, а посебна пажња посвећена је институту културног изузећа у трговинским уговорима из две супротстављене перспективе: САД и СТО, с једне стране, и европског приступа културној политици, с друге. Циљ рада је да научном методологијом дискутује однос између нормативних начела културне демократије и пракси неолибералних тржишта. Закључујемо да савремена културна политика треба да се избори да обезбеди сразмеру између тржишно усмерених креативних индустрија и културе чији је смисао у остваривању различитих непрофитних функција: естетских, етичких, образовних, идентитетских, демократских.

ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И ПРИНЦИПИ ДЕМОКРАТИЈE

/in /by

У овом раду бавићемо се идејама и идеалима који су карактеристични за политичку културу демократског друштва, а који омогућавају трајност демократије и даљи развој демократских институција. Наш основни циљ биће да истражимо нормативну димензију политичке културе демократског друштва. Полазећи од слободе и једнакости као основних принципа демократије размотрићемо питање на који начин ови принципи утемељују основне идеје и идеале политичке културе демократског друштва. Иако је наше истраживање превасходно нормативне природе оно ће настојати да укаже на значај повезивања нормативне политичке теорије са емпиријски оријентисаним теоријама у вези са политичком културом.

ОД КУЛТУРЕ ДИЈАЛОГА КА ДИЈАЛОШКОЈ КУЛТУРИ

/in /by

Концепт културе дијалога настојим да сагледам с обзиром на три аспекта: најшири политички и историјски контекст; потенцијал који хришћанска теолошка мисао представља у том погледу, а који углавном није видљив у јавном дискурсу хришћанских заједница; актуелну праксу културе дијалога у њеном доминантном оквиру који се поклапа са границама медијског простора. Коначни циљ је да се концепт културе дијалога покуша осмислити у перспективи његове отворености ка, у философском и антрополошком смислу, широј и дубљој замисли дијалошке културе или културе као дијалогa.

МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ САВРЕМЕНИХ ДРУШТАВА

/in /by

Имајући у виду да је друштвeни живoт данас свe мaњe нaциoнaлнo и просторно oгрaничeн, мултикултурaлнoст je пoстaлa неспорна чињенична реалност и круциjaлнa oдрeдницa већине сaврeмeних постиндустријских друштaвa. Рад има за циљ да осветли подељеност научних дискурса у вези са културним плурализмом и пожељним начинима организовања постојеће мултикултуралности у савременим друштвима, кроз анализу односа либерализма и мултикултурализма, културног релативизма и универзалности људких права и слобода. У складу са проценама да се, у свакодненим праксама остваривања и оспоравања демократије, културна права и слободе више вербално заговарају и нормативно утемељују, него практично реализују, у раду се, затим, чини критички осврт на мултикултурна искуства различитих земаља. Ово у жељи да се укаже на знaчajнe вaриjaциje у oцeњивaњу тoгa штa културна демократија jeстe и кoликo су дaлeкo спрeмнe дa иду поједине државе у њeном oствaривaњу. 

БАШТИЊЕЊЕ ИДЕЈА И ДЕЛА СТЕВАНА МАЈСТОРОВИЋА

/in /by

Трибински програм Завода за проучавање културног развитка организује се у знак сећања на његовог оснивача и првог директора Стевана Мајсторовића, бавећи се актуелним темама културне политике, културног развоја као и културног стваралаштва. Имајући у виду спољнополитички и социокултурни контекст времена у коме је Мајсторовић стварао и делао, у овом раду се кроз упоредну анализу садржаја разматра на који начин се кроз програмски циклус јавних трибина Завода његово дело данас чини делатним и изнова актуелним. Подстицај за истраживање је и теоријски и практични, а посебна пажња посвећена је темама као што су културна права, мултикултурализам, културни развој, културне потребе, културни идентитет, итд. У закључном делу истиче се сложеност новог критичког читања тема о култури и демократији које је пре готово четири деценије у својим истраживачким радовима и студијама заступао Стеван Мајсторовић, као прилог дијалогу о култури и култури сећања.

КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА: КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ НА ДЕЛУ

/in /by

Овај текст полази од тезе да су југословенска, београдска и загребачка школа културне политике, шездесетих и седамдесетих година биле међу водећим светским теоријама и праксама културне политике, а да их је полупериферијски статус наше науке уз недовољно ангажовану академску културу сећања и услед нових трендова академског капитализма, у потпуности скрајнуо из академских токова. Рад анализира методе деловања врхунских светских академских часописа на развоју културе сећања, кроз студију случаја: прегледа књига из домена културне политике које је Интернационални часопис за културну политику направио тражећи текстове приказа од 40 професора културне политике широм света (The International Journal of Cultural Policy Vol. 16, n. 1). Бирајући англо-америчке теоретичаре и теоретичаре севера Европе, академски часопис додатно „централизује” знање и прави нове периферије и полупериферије продукције знања. Рад указује и на могуће стратегије и тактике отпора, субверзије полупериферије, кроз пример сопственог текста о књизи Мишела де Сертоа „Култура у плуралу”, написаном по позиву за дати број часописа.