ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ У КУЛТУРНИМ ЦЕНТРИМА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

Тема „Односи с јавношћу у културним центрима за децу и младе’’ настао је као потреба систематизације теоријских и практичних сазнања у анализи, планирању, дефинисању и примени стратегија развоја односа с јавношћу у културним центрима за децу и младе. У раду је приказано истраживање феномена потребе изграђивања успешних интерних и екстерних односа с јавношћу у области културе, као и формулисање посебних стратегија комуникације за сваку циљну групу у институцијама културе за децу и младе. За ове институције значајан циљни сегмент представљају управо деца, која као циљна група имају веома специфична обележја, па самим тим неопходно је да се за њих развију посебне стратегије комуникације, које би, поред забавне и атрактивне, требало да имају и педагошку димензију. Образовни односи с јавношћу и анимациона делатност имају за циљ стварање нове публике и интересовања за активности институције, али и подстицање развоја културних потреба и стицање културних навика.

ПР И МЕДИЈИ: ПЕРСОНАЛНИ ИМИЏ И МЕДИЈСКИ УЗОРИ

Идентитет савременог човека постаје све сличнији имиџу пласираном у јавност путем медија. Присуство у медијима је императив прилагођавања стандардима успешности и метод изласка из анонимности. Креирање нових лица одвија се уз помоћ незаобилазног телевизијског медија и нових комуникацијских аудио-видео форми. Конкуренција на тржишту медија налаже борбу за гледаност усмеравајући медијски садржај ка просечном гледаоцу и нижем културном стандарду. Медијска социјализација негативних појава и медијских ликова је опасност која промиче медијском конзументу, јер он тежи да се идентификује са понуђеним узорима или да бар преузме њихов имиџ. Идоли и медијски јунаци нису сви културне иконе. Једина препрека некритичном усвајању понуђених медијских садржаја, имиџа и понуђених матрица понашања јесте могућност селективног избора, која расте упоредо са нивоом образовања медијског потрошача, али и повећањем медијске понуде на тржишту.

НОВИ МЕДИЈИ У ОДНОСИМА С ЈАВНОШЋУ

У ери интернета вријеме има нову мјеру. Oно што је ново у реалном свијету, када се гледа кроз призму интернета и нових медија, може бити историјски тренутак. Термин ”нови медији” већ сада има друго значење, у односу на вријеме у којем је настао, када се односио углавном на интернет. У коштац са новим медијима ухватили су се и односи с јавношћу, који у њима виде потенцијал за лакше, брже и ефикасније остваривање властитих циљева. Све већи број организација препознало је нове медије као плодно тло за остваривање својих циљева. Предности употребе нових медија у односима с јавношћу су превазилажење просторних граница, вишесмјерност, брзина и цијена. Приликом комуникације путем нових медија, укључен је знатно већи број прималаца поруке, јер нема просторног и временског ограничења. У оваквим условима, и поред стандардних односа с јавношћу, односи с јавношћу на мрежи испуњавају функцију односа с јавношћу уопште, и циљева компаније. У супротном, ствара се негативан утисак, и тако компанија више нема изгледа за успјех код клијената.

UTICAJ SLUŽBI ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU LOKALNIH UPRAVA NA UREĐIVAČKU POLITIKU ONLINE IZDANJA LOKALNIH JAVNIH EMITERA

U radu se istražuje u kojoj mjeri službe za odnose s javnošću lokalnih uprava utiču na uređivačku politiku online izdanja lokalnih javnih emitera tj. dvije radio stanice: Radio Bijelo Polje i Radio Tivat. Za potrebe ovog rada formiran je poseban kodni list sa kategorijama čija će analiza pokazati na koji način odnosi s javnošću utiču na uređivačku politiku pomenutih medija. Analiza se odnosi na period od 1. do 31. maja 2013. godine. Koristićemo se kvantitativno-kvalitativnom metodom, potom metodom analize sadržaja i komparativnom metodom. Posebno ćemo istražiti na koji način ovi mediji tretiraju saopštenja ili izjave za medije i sl. koji se distribuiraju iz lokalne uprave. Takođe ćemo istražiti ko su izvori informisanja ovih medija, da li im lokalna uprava plasira samo formalne sadržaje, odnosno da li se može otkriti prikriveni uticaj iste na medije. Lokalne uprave Bijelo Polje i Tivat su identično struktuirane, tako da će u radu biti objašnjeno na koji način one funkcionišu, a potom i na koji način koriste lokalne medije. Kako obje lokalne uprave imaju službe zadužene za odnose s javnošću, istražićemo opseg njihovog djelovanja i nadležnosti koje su im date opštinskim propisima.

ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ ЈАВНИХ МЕДИЈСКИХ СЕРВИСА

Фондови јавних медијских сервиса опадају вртоглавом брзином широм Европе и светска економска криза је само један од разлога за то. Други је чињеница да су PSM (Public Service Media) остали без доброг дела подршке јавног мњења. Све је мање прилике да се сачува тај део медијске слике савремених, растрзаних и осиромашених друштава. То није проблем само запослених у тим, по правилу, великим системима националних телевизија и радија. Улог је много већи: кохезија европског друштва. Овај текст представља анализу најзначајнијих кретања у финансирању јавних сервиса и њиховом позиционирању и поставља питање: зашто се и њима не дозволи да се прикажу у бољем светлу? Зашто сами беже од ПР акција?

PRILOG RAZJAŠNJENJU ODNOSA NA RELACIJI NOVINAR – PR: SА DRUGE STRANE BARIKADE

Novinarskoga angažmana u medijima uopće, nažalost, svakim danom je sve manje i manje. Da li je novinarstvo zapalo u depresiju. Inertnost sedme sile otvorila je prostor novacima, specijalistima za odnose s javnošću koji će vam tokom dana poslati na stotine, već gotovih, informacija. Vaše je samo da ih proslijedite do publike. Osvrnuti se, posebno, na ono što je, nažalost, postalo novi, izmišljeni novinarski žanr, a to je saopštenje za štampu. U poratnom razdoblju Bosne i Hercegovine, događa se i to da jedan TV Dnevnik traje 70 minuta a od toga 55 minuta zauzimaju saopštenja za štampu. Saopštenja šalju: stranke, predstavnici ženskih udruženja, unije vojnih invalida i raznorazne skupine građanina. Pravo da se čuje i druga strana, u ovakvim slučajevima, ne postoji. Kako odvojiti Komunike (saopštenje za štampu o radu određene javne institucije ili organizacije) od onoga što je najčešće prozivka druge političke stranke, naša reakcija na događaj ili dešavanja koja s našim djelatnostima nemaju veze… Kako probuditi novinare iz letargije, u kojoj na izvjestan način i uživaju, jer informacije stižu svakodnevno, a oni se oko toga ne moraju puno truditi. O tačnosti i vjerodostojnosti podataka, koji nam stižu na ovakav način, mnogi i ne razmišljaju. Mnogo se toga promijenilo u nekoliko posljednjih decenija, pa smo došli do tačke kada je i do 60% objavljenih informacija ništa drugo do proizvod PR radionica. Sljedeće pitanje, stoga, je – gdje je nestalo novinarstvo. Ili bolje reći, gdje su nestali novinarska odgovornost i angažman. Obrazovni sistem je bitan. U našem regionu tek činimo prve korake u institucionalizovanoj edukaciji PR-ova, a što se tiče novinarske edukacije – tu bismo trebali napraviti dobru reviziju. Novinarstvo ne mora odumrijeti. Ono može ići naprijed, ali uz više profesionalnog truda i odgovornosti. I više spremnosti na saradnju sa onima „sa druge strane barikade“

МЕНАЏЕРИ ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ И ПОЛИТИЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ – ИСТИНСКИ ВЛАДАРИ У КОМУНИКАЦИОНОМ ПРОЦЕСУ

Рад проблематизује питање економских и политичких утицаја на новинаре и медијске институције и поставља тезу да су менаџери за односе с јавношћу и политички функционери они који најчешће владају комуникационим процесом. Преиспитује се улога и одговорност медијских радника који су најизложенији економским и политичким притисцима и утицајима, односно свих оних који користе медије за сопствене интересе. У раду се образлажу неки од чланова Етичког кодекса новинара Србије у вези с истинитошћу извештавања и независности од притисака, а који се по мишљењу аутора рада често крше у свакодневној новинарској пракси. Како постоје многобројни механизми манипулације којима се служе агенције за односе с јавношћу које заступају комерцијалне клијенте и граде имиџ политичких партија и њихових функционера, закључујемо да су њихови утицаји често снажнији од новинарске етике и професионалног поступања медија, што их тренутно чини истинским владарима у комуникационом процесу, а јавност и друштво чини подложним манипулацијама.

ПОЛИТИЧКИ ПР НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК ТОКОМ УСКРШЊИХ ПРАЗНИКА

Политички маркетинг је у време предизборне кампање у Србији свакодневна стварност сваког грађанина. Интернет је дуго сматран пољем слободе, насупрот контролисаним медијима, али појавом друштвених мрежа постаје све теже да се изолујемо од политичких утицаја. Добровољно или не, виђамо рекламне поруке на Фејсбуку као што их гледамо на билбордима, телевизији или у штампи. Не само рекламним порукама, политичари се обраћају са својих страница љубитељима, тј. обожаваоцима – јер су политичари јавне личности, звезде. Пошто је изложеност порукама политичара важна у формирању ставова бирача, а манипулација све прикривенија, одлучили смо да се посветимо истраживању политичког ПР-а странака у време Ускрса. Приступ бирачима је олакшан за време празника и лакше је представити се као доброћудан политичар који је „исти као ви“. Наше истраживање је показало да, иако стил варира од странке до странке, политички ПР свих странака у узорку је исти и не одступа од стила кампање у традиционалним медијима.

POLITIČKI PR, MEDIJI I SPIN DOKTORING

Odnosi s javnošću predstavljaju sistematsku, dugoročnu aktivnost na formiranju i održavanju pozitivnog stava javnosti o nekoj ličnosti ili organizaciji, odnosno, to je djelatnost upravljanja mnjenjem, koja se fokusira na formiranje i održavanje pozitivnog ili poboljšanje lošeg imidža u javnosti. Ove aktivnosti se smatraju potrebnom u raznim oblastima ljudske djelatnosti. Definišu se kao aspekt komunikacije koji obuhvata promovisanje željenog imidža pojedinca ili grupe čiji je cilj da privuče pažnju javnosti. Izvršioci same ubjeđivačke djelatnosti su stručnjaci za persuaziju i marketing, koji oblikuju propagandne poruke i tehničko osoblje koje omogućava da se propagandna poruka uputi preko nekog od sredstava informisanja do primaoca ali to su i spin doktori. Savjetnici za imidž, politički savjetnici ali i osobe izvještene i osposobljene za upravljanje informacijama i manipulacijama masovnim medijima i friziranje informacija. Poseban značaj u tome imaju agencije za odnose sa javnošću (public relations firm) koji za izvjestan honorar zastupaju interese određenog subjekta. Ove agencije koriste saznanja iz oblasti društvenih nauka, naročito psihologije i sociologije.

МАКЕДОНСКО СПИНОВАЊЕ БОРИСА

Питање утицаја ПР-а на уређивачку политику медија је исто као да поставите питање шта је старије: кокошка или јаје, посебно у региону у условима трансформације, “обичне отимачине”, посредством транзиције, преко текућег “ортачког капитализма”, све до фазе инсталисања неолибералног економског духа и (квази) демократије. Чак и да фаза “ортачког капитализма” још није прошла, дух и логика текућих ПР-а се изражава преко злоупотребе моћи медија за своје спиновање и “медијско силовање” јавности. Ово је слика стања у Републици Македонији у последњем периоду, а посебно с обзиром на актуелне догађаје у којима, с једне стране, имате покушај власти да насилним путем преко својих медијских гласноговорника инсталира Закон о медијима као подобан, европожељан и такорећи императиван, док Удружење новинара Македоније, с друге стране, крајњим и дифузним снагама, покушава да промовише и имплементира идеју о саморегулацији медија. У оваквим условима, кад се преко ПР-а утиче, не само евидентно, него и насилно, у односу на уређивачку политику медија, жртва је сама јавност, а на кратке стазе и они који то практикују, што намеће питање да ли ПР има своју професионалну етику и треба ли се држати ње или ће се у Македонији десити спиновање по узору на “спиновање Бориса”?