U tradicionalnom načinu u prošlosti se smatralo da oni koji se bave odnosima s javnošću treba da posjeduju novinarsko iskustvo. Kroz to iskustvo usavršili bi vještinu pisanja i naučili kako funkcionišu mediji. U prošlosti, većina zaposlenih u odnosima s javnošću imala je veliko iskustvo u medijima. Odnosi s javnošću sada obuhvataju nogo šire aktivnosti od rada u mas medijima. U odnosima sa javnošću, danas se piše za kontrolisane medije.
Problemi u konceptualizaciji i definisanju odnosa s javnostima i razvoja profesije PR iz tridesetih godina prošlog vijeka potrajali su, evo i do danas, u naporima praktičnog i teoretskog odvajanja ove profesije-discipline od poistovjećivanja sa novinskim agencijama i propagandom kao i nekim drugim profesijama i disciplinama poput novinarstva, sociologije, istraživanja, ekonomije, marketinga, politikologije. Različiti pristupi u definisanju PR-a i profesije “public relations“ su neminovnost pošto još ne postoji jedinstvena definicija koja bi obuhvatila sve aspekte, aktivnosti, zadatke, tendencije, ciljeve i područja sadržana u ovoj profesiji. Posebno je interesantan pristup odnosa sa javnostima, novinarstva i države u savremenom društvu, ne samo na globalnom nivou i u razvijenim državama, nego i u zemljama u tranziciji. Kakva je uloga medija kao moćnih posrednika i PR-a kroz medijske manipulacije, lobista i drugih krojača PR-a i medija ali i društva, kao i promjenljivi trendovi PR kompanija i lobista koji djeluju u tajnosti (poput onih iz grupe Bilderberg) budući da stručnjaci PR smatraju da najbolji PR ne ostavlja nikakve tragove.
Циљ овог рада је да представи један пример добре праксе портала уметности и културе у Русији као ПР средства – Мегапројекат „КУЛТУ. РУ!“. Овај портал представља пример социјално значајног пројекта укључивања Интернета у развој културе и уметности. Још један од циљева овог рада је и да представи идеју српског националног пројекта развоја уметности и културе помоћу информационих технологија и Интернета, којим би се формирали механизми стимулисања и подршке уметности и култури, пропагирања достигнућа српске уметности и културе XX и XXI столећа, подизања престижа Србије у светском друштву и формирања позитивне слике земље, стимулисања изградње нових уметничких пројеката, помоћи у формирању аудиторијума позоришта и биоскопа кроз Интернет-часове, форуме, конференције и сл. У раду се детаљно разрађују перспективе оваквог једног пројекта кроз све видове културе и уметности, почевши са позориштем, преко биоскопа, књижевности, ликовне уметности…. Такође се указује на могућност самоодрживости и профитабилности пројекта, што је веома важан сегмент његовог функционисања.
У раду „Онлајн односи с јавношћу“, тема истраживања су односи с јавношћу у дигиталној ери, посебно онлајн (online) – основне карактеристике и особености, потенцијал веба (wеb) за е-ПР, изазови и предности дигиталне комуникације. Кратак преглед одабраних теоријских радова у којима се критички промишљају и дефинишу онлајн односи с јавношћу, такође је овде представљен. Анализиран је и потенцијал мреже за дијалог, јавну расправу и интерактивност, као и потенцијал блогова и друштвених мрежа за односе с јавношћу у дигиталном 21. веку. У закључку рада дат је кратак критички приказ места, улоге и потенцијала онлајн ПР-а.
У првом делу рада разматра се концепт јавне дипломатије у склопу промена парадигми међународних односа, које се одвијају у радикално измењеном глобалном окружењу. Јавна дипломатија се анализира превасходно кроз културне аспекте, у односу на остале концепте, као што су пропаганда и „брендирање нације“. Други део рада посвећен је идентификацији кључних проблема са којима се Република Србија суочава у погледу конципирања и спровођења јавне и културне дипломатије. Анализира се институционални оквир и ефекти досадашњих политика репрезентације Србије у иностранству. Указује се на неопходност дугорочног синхронизованог ангажовања различитих актера на пољу јавне и културне дипломатије Републике Србије, а у циљу афирмације не само политичке позиције и угледа у свету, већ и зарад јачања њених економских и других развојних потенцијала.
Službe za odnose sa javnošću državnih institucija, političkih partija i nevladinih organizacija teže da, posredstvom medija, dođu do građana. Portparoli i PR službenici pokušavaju da ideje i ciljeve koje zastupaju predstave javnosti i u tu se svrhu koriste različitim metodama i tehnikama. Iako su službe koje se bave odnosima sa javnošću i odnosima sa medijima u Crnoj Gori rijetke sigurno je da je pojava plasiranja informacija ustaljena praksa i prije nego što su službe i osnovane. U ovom radu ćemo pokušati da saznamo koliko politički PR utiče na uređivačku politiku crnogorskih dnevnih novina i kakve su konsekvence. Polazimo od teze da organizacije koje politički djeluju utiču na medije vršeći indirektno time uticaj i na širu javnost. Koristićemo metod kvantitativne i kvalitativne analize sadržaja medijskih objava i komparativni metod. Za analizu će nam poslužiti dnevne novine koje izlaze u Crnoj Gori i to Pobjeda, Dan, Vijesti i Dnevne novine, dok će period analize biti nakon objave izbornih rezultata za predsjednika Crne Gore od 20. do 26. aprila 2013. godine. Provjerićemo koliko se PR službe koriste kao izvori informacija, a koliko novinari obrađuju ili u cijelosti prenose te informacije, zatim koliko se medijima dostavlja saopštenja, a koliko se ona provjeravaju, kao i to koliko su mediji izvještavali o aktuelnim događajima ili su samostalno došli do određenih informacija.
Свакодневно се сусрећемо са великим бројем порука које професионалци који се баве односима с јавношћу креирају у смислу постизања одређених циљева. Да ли ће циљна група примити и схватити поруку на начин на који је то планирано, зависи од много фактора, међу којима су најважнији познавање циљне групе којој се обраћа, обликовање поруке и кредибилитет извора који ту поруку саопштава. У комуникацији са циљним јавностима стручњаци за односе с јавношћу најчешће користе медије масовне комуникације, јер им омогућавају, да за кратко време, пренесу поруку великом броју људи. Чак половина медијских садржаја потиче из извора односа с јавношћу, па је јасно да ови стручњаци имају значајну улогу у формирању јавног мњења.
До сада, у Мађарској, такође повезаном са прикључењем Европској Унији, појмови, попут комуникације, савремености, идентитета и друштвеног дијалога се поново процјењују. Промјена у јавној структури била је важан процес промјене приликом преображаја система. Током процеса преласка на демократију, промијенила се, такође, и улога масовних медија. Стари алати су добили нову улогу, на тај начин омогућавајући појаву нових актера. Дуги низ година, локални медији, који су служили боље демократији на локалном нивоу него што су могле њихове колеге на државном нивоу, изгледа да се поново процјењују и то може бити локални, самоодређујући, форум који покушавају да успоставе локалне заједнице и подрже учествовање у локалној заједници. Након промјене система, прилика је пружена у Мађарској за успостављање локалних комерцијалних као и локалних радио станица заједнице. Палета локалног медијског система постаје све више и више шаренолика. Постојећe окружне новине, локалне новине, рекламне брошуре и новоосноване локалне телевизије привлачиле су фирме и организације које делују у својој области, нудећи рекламне и прилике за односе са јавношћу. С друге стране, може се уочити да је особље за односе са јавношћу предузећа и грађанских организација једва искористило могућности које пружају локалне радио станице. Када узму у разматрање радио, онда обично (скоро увијек) мисле на комерцијални радио. Унутар оквира приступачности и плурализма, одређујућа особина локалних радио станица је начин на који људи учествују у раду станице. Волонтери сматрају овај „рад“ мисијом и јако воле своју област рада и посједују озбиљну снагу стварања мишљења на локалном нивоу. Истраживања су показала да је популарност ових радио станица већа међу онима који имају високо образовање. Вјерујем да општинске радио станице, захваљујући својим специфичностима, могу бити одговарајући и привлачан простор за односе са јавношћу, нудећи могућност успјеха прије свега на локалном нивоу. Студија и презентација ставља посебан нагласак на особине локалних радио станица које могу унаприједити дјелотворност рада на односима са јавношћу, на тај начин подржавајући организације које желе постати чланови локалне заједнице.
За традиционално новинарство се говорило да грађанима отвара “прозоре у свет”. Након открића интернета и бројних конвергентних платформи може се констатовати како је поглед кроз медијске прозоре све замућенији, јер повећање броја и величине окана рађа сумњу у стварност која се приказује. Анализирајући садржај тиражне и утицајне дневне штампе у Србији, аутор истражује сферу сазнајног комуницирања, са фокусом на њен значај у креирању политичке културе. У савременој пракси субјекти јавног мњења су политички актери (од партија до цивилног друштва), власт (од владе до државне администрације), медији (од масовних до друштвених мрежа), и грађани (од појединаца до политичке јавности). Штампа у Србији се неумерено посипа златном прашином ПР служби и агенција, посредујући стварност у којој политички естаблишмент неумерено нуди обрасце успеха, спиноване представе о сопственом значају и моћи. После робовања у ауторитарном режиму псеудодемократске власти сматрају нормалним да се и оне окористе комуникационим посредницима, форсирајући садржаје којима промовишу све агресивнији политички клијентализам. Променљива природа истине садржана у различитим интерпретацијама реципијената, међу идеолошко и културно различитим читаоцима, води напуштању начела новинарске професионалности и преласку у сферу инфозабаве, у којој вести немају карактер јавног добра, већ обичне робе коју поседују најбогатији и најмоћнији појединци.
Oднoси с jaвнoшћу, кao плaнирaнa, двoсмeрнa кoмуникaциja кoмпaниje кojoм сe упрaвљa, упућeни су нa кaнaлe кoмуникaциje мeђу кojимa су мeдиjи вeрoвaтнo нajвaжниjи пут кojим сe стижe дo примaлaцa пoрукa кojимa ПР утичe нa jaвнo мњeњe. Meдиjи, кao прeнoсиoци тих пoрукa, свe вишe су упућeни нa спeциjaлизoвaнe кoмпaниjскe службe зa oднoсe с jaвнoшћу или aгeнциje кoje у имe кoмпaниja упрaвљajу њихoвим кoмуникaциjaмa. Кaкo су мeдиjи пoстaли, нe oд jучe, jeднa oд нajбитниjих циљних групa кoмпaниja, oднoси с мeдиjимa су пoстaли jeднa oд нajвaжниjих aктивнoсти ПР стручњaкa. Ta вeзa приврeдe и мeдиja и упућeнoст jeдних кa другимa у трaнзициjи пoстaje joш jaчa, jeр привaтизaциja мeдиja дoнoси и свe вeћи утицaj oглaшивaчa нa урeђивaчку пoлитику. У трaнзициjи и привaтизaциjи српских мeдиja, у кojимa су гoтoвo свe нajвaжниje нoвинe и TВ стaницe у рукaмa стрaних влaсникa (или им сe нe знajу влaсници), нoвинaри су пoстaли трoшaк, пa сe смaњeњe рaсхoдa пoстижe aнгaжoвaњeм слaбo плaћeних, хoнoрaрнo aнгaжoвaних и eкoнoмски зaвисних нoвинaрa. Taкви нoвинaри и мeдиjи су лaк плeн oглaшивaчa кojи пoсрeдствoм ПР стручњaкa утичу и нa урeђивaњe мeдиja. Нeсхвaтaњe знaчaja ПР-a, oднoснo нoвинaрствa, нeoбрaзoвaнoст или oбрaзoвaњe крoз курсeвe, низaк прoфeсиoнaлни нивo ПР стручњaкa и прeдстaвникa мeдиja, нeaдeквaтнe зaрaдe, нeсигурнoст рaднoг мeстa, нeпoвeрeњe, нeстручнoст и нeпoзнaвaњe прoцeсa рaдa, зajeдничкe су oцeнe и ПР стручњaкa o струци и сaрaдњи сa мeдиjимa и нoвинaрa o свojoj струци и сaрaдњи сa ПР стручњaцимa. To су пoкaзaлa двa истрaживaњa кoja je крajeм 2012. и пoчeткoм 2013. гoдинe спрoвeлo Друштвo Србиje зa oднoсe с jaвнoшћу (ДСOJ) зajeднo сa Удружeњeм нoвинaрa Србиje (УНС), Нeзaвисним удружeњeм нoвинaрa Србиje (НУНС), Нeзaвисним друштвoм нoвинaрa Вojвoдинe (НДНВ), Aсoциjaциjoм мeдиja и Лoкaл прeсoм.
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
