ПРЕВОЂЕЊЕ ТЕРМИНА REAL И ЊЕГОВА УПОТРЕБА У РЕП МУЗИЦИ

/in /by

Примарни циљ овог рада је разрешење проблема превођења термина „real” из енглеског на српски језик у његовој употреби у хип-хоп култури. У раду је описан пут који је довео до налажења адекватне речи на српском језику за термин „real”, а то је термин „прави”. Секундарни циљ рада је унапређење споразумевања међу припадницима хип-хоп заједнице давањем аргументоване препоруке о условима употребе термина „прави” у реп музици. Услови употребе овог термина дати су из теоријске и историјске перспективе, a понуђена је и аргументација у корист тумачења термина „real”/„прави” као синонима појма „hardcore” у контексту говора о реп музици, текстовима и уметницима.

SAMPLING ТРАДИЦИЈЕ

/in /by

Српска хип-хоп сцена конструише и прерађује различите идеологије традиције, у распону од аутореференцијалности самог домаћег репа, преко реминисценција на различите историјске моменте „народског” популарног звука Србије и Балкана, до захватања у праксе неотрадиционалне народне музике. Будући да је изворно повесно својство глобалног хип-хоп покрета управо превођење образаца традиционалне народне културе у модерни технологизирани музички и поетски језик урбане свакодневице, не чуди чињеница да су бројне хип-хоп заједнице одређене националним и регионалним предзнацима, у више наврата изнова уносиле и различито третирале неколике аспекте традицијског, вршећи тим путем изрицање своје припадности локалноме, али и смештање на одговарајућу идеолошку позицију. Архив културалног памћења у који увире српски хип-хоп располаже вишеструким траговима давне и блиске прошлости, од којих посебна ладица припада оној традиционалној народној и тзв. етно музици која се у савременом тренутку издваја као најпожељније лице националне музичке културе. Расправа потоњег запажања изведена је преко две студије случаја конкретног прожимања хип-хоп и српске традиционалне/етно музике (песме Догодине у Призрену и Никац од Ровина).

ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА ТРЕЋЕГ ТАЛАСА

/in /by

У раду се представљају неки од најважнијих проблема које је произвео последњи налет хип-хоп извођача у Србији. У основи, реч је о генерацији коју обележава посебан, „свеждерачки” однос према (пот)културном наслеђу. Он се демонстрира на свим нивоима презентације: и на звучно-перформатином плану (музика, стихови), и на визуелном (естетика видео-клипова, одевање), и у есејистичкој активности. Управо је последњи састојак – есејистика – можда и најнеобичнији разликовни елемент последње генерације хип-хоп војника у Србији, с обзиром на то да је реч о дискурсу који заступа и промовише извесне „леве”, „левичарске” идеје.

DIESEL POWER

/in /by

Најранији производи хип-хоп културе су дошли до Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у првој половини 1980-их, у исто време када пристижу и у Западну Европу. Па ипак, хип-хоп, схваћен као заокружени животни стил, етаблирао се као засебна поткултура унутар уског слоја урбане средњекласне омладине тек раних 90-их уз помоћ сателитске телевизије, страних магазина и пиратских касета. Неких петнаест година касније хип-хоп је постао једна од најраспрострањенијих омладинских култура у Србији. Циљ овог чланка јесте да истражи ову еволуцију показујући на који начин су све шири кругови омладине из различитих друштвених слојева усвајали хип-хоп, истовремено надограђујући нова, локална значења на увезену културу. Чланак аргументише у корист тезе да је ширење хип-хопа омогућено прихватањем шареноликог локалног наслеђа турбо-фолка, фанк утицаја у популарној музици и урбане ромске културе. Реперско опонашање стила облачења, сленга и става дизелаша – поткултуре младих из раних 1990-их која је промовисала криминални животни стил – представљено је као пример.

YUGOSPOTTING У РЕГИОНАЛНОМ ХИП-ХОПУ

/in /by

Циљ овог чланка је истраживање значења и особине реп текстова кроз реконструкцију концепта заједничког идентитета међу реперима бивше Југославије у новом над-националном социјалном контексту. Овај рад анализира видове изражавања припадности заједничком и генерацијском знању. Пост-југословенски регионални реп има заједничку публику која није ограничена државним границама. Главни извори овог чланка су реп текстови са социјално-политичком поруком који су, већином, написани од стране репера рођених током 1970-их и 80-их година, због чега су повезани и са југословенским и са постјугословенским хронотопом, док је највећи део њихове публике рођен у постјугословенском амбијенту. Радна хипотеза је да репери користе културу хип-хопа и своје генерацијско знање („југо-знање”) као начин повезивања са својом публиком, те тако стварају нову културолошко-идентификациону подлогу која више одговара новом, тј. новим контекстима, супростављеним званичним културолошким политикама новонасталих држава. Ово се постиже коришћењем музичког знања и искустава југословенских генерација кроз семпловање и интеретекстуалност, чиме се стварају важне основе за културну идентификацију будућих генерација у Региону (што је у супротности са званичним политикама новонасталих држава). Овај чланак се методолошки везује за концепте језичког и културног идентитета, „југославизма”, генерације, a користи реп лирку следећих реп уметника из Босне, Хрватске и Србије: Еdo-Maajka, Elemental, TBF, и Марчело.

УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА

/in /by