Листа чланака: Филозофија медија

Рад има за циљ да представи постмодерну теорију на примеру филма. У првом делу рада расправља се о појму интертекстуалности, који је одређен као суштински у дефинисању постмодерног филма, као и о теорији двоструког кодирања. Такође, у овом делу рада скренута је пажња на најзначајније ауторе из области књижевне критике и друштвене теорије који су допринели разумевању постмодерне текстуалности. Други део рада представља аналитички оквир у коме су дате одреднице постмодерног филма. Трећи део рада је расправа о томе када би у анализу постмодерног филма требало кренути, али и шта би био постмодерни филм у пуном смислу те речи, а који кинематографски правци се могу сматрати претечама постмодерног филма.

Пре појаве радија и телевизије, илустрована штампа је била основно медијско средство преношења информација и забаве. Насловне стране су повезане с наративним садржајем у часопису, али и у вези са афинитетима читалачке публике. Као део масовне културе, илустрована штампа је пратила популарно, излазећи у сусрет захтевима читалаца, али је представљала и „пропагирано“, тиме што је била одраз државне политике, актуелних друштвених питања и у великој мери инструментализована. Основни принцип фотографија примењиваних у фотожурнализму је документарност, прецизна и аутентична белешка стварности. Међутим, одређени податак увек ће се преносити у корелацији са потребама наручиоца, уређивачке политике или ширег друштвено-политичког контекста. Циљ овог рада је да једно заокружено временско и политичко раздобље представи кроз теме, које је пратила и фотографски репродуковала илустрована штампа.

Постмодерно друштво све чешће пулсира у ритму динамичних политичких преображаја, економских криза, технолошких револуција, климатских промена, терористичких акција, медијских привида и глобалних спектакала. Концепт јавног простора прилагођава се карактеру и филозофији нових медија, који креирајући обиље информација добијају све важнију друштвену улогу. Лоше вести, дезинформације, конверзије података и идеологизовано интерпретирање део су актуелног медијског дискурса који фаворизује страх као робу што одлично пролази на информационом тржишту. Инсценирање комуникације води укидању смисла, хомеопатском калемљењу моралне панике која је предимензионирана у поређењу са чињеницама које чине предметну основу. (Ре)конструисање стварности темељи се на креирању значења које произилази из друштвеног окружења, идеја, симбола и слика које доминирају у одређеном простору и времену. Реалност је тако све више производ медијског значења које јој дајемо. Аутори истражују феноменологију страха, посебно симбиозу политичких актера и мас-медија, који тржишном униформношћу циљају на глад већ забринутог аудиторијума.

У раду се анализира корпус треће сезоне Фарме ТВ ПИНК. Анализирано је укупно око 50 сати материјала сниманог на Фарми 3, од 28. новембра до 5. децембра 2010., то јест од 76. до 83. дана емитовања Фарме 3 на ТВ Пинку. Циљ је да се уоче дискурсне стратегије које у телевизијском емитовању поништавају границу између приватног и јавног дискурса, испоручујући јавни садржај ријалитија у приватни домен гледалаца. Аудиторијум је тако стављен у позицију потрошача мас-медијских садржаја који немају никакав јавни интерес и не представљају нити медијски спектакл. Циљ је да се деконструишу имплицитне поруке које овај дискурс испоручује многобројном аудиторијуму и ставе се у контекст професионалног етичког новинарског кодекса. У Фарми 3 граница између јавног и приватног се брише, показали су резултати анализе, и то у неколико дискурсних стратегија.