Листа чланака: Филозофија медија

Текст говори о неопходности утемељења филозофије медија у данашњем времену, у садејству или насупрот многобројним савременим теоријама медија које заступају различите идеје, концепције и интерпретативне оријентације, везане за нерефлектовану медијску онтологију. Ова нерефлектована онтологија је, заправо, владајућа идеологија нашег времена, коју филозофија медија треба да доведе у питање. Проблем утемељења филозофије медија посебно је актуелан с обзиром на ситуацију интензивног вођења медијских ратова, како би се они превенирали, разумели, критички анализирали и практично разрешили у овом пољу медијских истраживања.

Међу најпопуларнијим програмским форматима на телевизијама са националном фреквенцијом налазе се „ријалити“ програми. Док је највећи број ријалитија прављен по лиценци, најгледанија комерцијална телевизија у Србији, „Пинк“, понудила је публици у земљи и региону свој ријалити под називом „Двор“. Иако се у Србији ријалити програми приказују од 2005, контроверзне реакције јавности и медијског регулаторног тела кулминирале су приликом приказивања „Двора“. Циљ овог рада јесте да истражи због чега је „Двор“ изазвао највише реакције публике, штампаних медија, као и медијских стручњака и независног регулаторног тела, када је у програму дошло до физичког насиља међу учесницима и експлицитног говора мржње. Општа хипотеза јесте да је на велику гледаност „Двора“ утицала заступљеност тог програма у шеми матичне ТВ куће (више од 10 сати дневно), као и чињеница да су о дешавањима и учесницима у ријалитију врло опширно извештавале дневне новине и магазини.

Мичелова дефиниција метаслике се јавља као појам који обухвата спој телевизије, књижевности, ликовне и музичке уметности и слично, али и све видове оглашавања (политичког и економског). Пројектоване слике у потпуности имитирају процес менталних представа у људској свести, а њихово преклапање доводи до замагљивања границе између стварног и нестварног. Овај феномен има за циљ да помути лично расуђивање и доведе до прихватања оног које му је наметнуто. Савремени медији преузимају едукативну улогу традиционалних заједница, и формирају нови облик метаслика, сачињених из низа елемената различитих култура и уметничких праваца, покрета и псеудо-догађаја. Када се оствари сусрет са бићима и новим видовима стварности, које човек никада раније у историји свог постојања није могао да оствари, осим у машти или екстатичним визијама, идеје које му се намећу путем екрана доводе до когнитивних шаблона предрасуда. Међутим, метаслике су слике које садрже специфичну дубину и слојевитост и привлаче и захтевају пажњу. То су слике покретачке и стваралачке снаге о којима ће у раду бити више речи.

Шта би Кјеркегор (Kierkegaard) мислио о интернету? Позната је његова критика штампе, али и његов покушај да властитим књижевно-филозофским пројектом пробуди аутентичност у својим суграђанима/савременицима. Која од ове две тенденције би превладала у његовом ставу према интернету? Проблематизоваћемо Драјфусов (Dreyfuss) став да би Кјеркегор мрзео интернет, указујући да интернет поседује могућности преузимања оног што Драјфус назива „ризичном одговорношћу и обавезама“, барем у оној мери у којом их је могуће преузети и ван интернета. Коначно, изнећемо критику „cyber“ преузимања обавеза, која ће у исто време представљати и критику кјеркегоровског схватања аутентичности.