САВРЕМЕНА КУЛТУРА КОНВЕРГЕНЦИЈЕ И СУПЕРПОВЕЗАНОСТИ: АНТРОПОЛОШКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

/in /by

Антропологија као холистичка наука, којој је основни циљ дубинско разу-
мевање културе, друштва и људског понашања, одувек се бавила и виртуелним све-
товима, па тако и данас истражује нове, дигиталне светове и човека у њему. Изазови
које технолошки развој повлачи за собом подразумевају и нов начин мишљења који
захтева нужност трансмедијске писмености као предуслова критичког
мишљења у
овом времену. Свет технолошке револуције, интернета, глобализације и друштвених мре-
жа одликује се огромном информацијском буком која нас тера на ментални zapping. Комуни-
кација између старијих, вербалних и млађих, дигиталних генерација је ометена, а за
то свакако нису одговорни млади, јер је дигитално део њиховог идентитета. Миле-
нијалци и постмиленијалци (генерација зед) имају свој свет, свој језик и не треба их
потцењивати натурајући им сопствени адулесцентизам. Мобилни телефон, олак-
шавајући терапеутско оговарање (трач, поверавање) у отуђеном и фрагментираном
савременом свету помаже нам да се носимо с њим, прилагодимо и преживимо. Разуме-
вање интернет генерације значи разумевање будућности – свих нас.

УПРАВЉАЊЕ МОРАЛНОМ ПАНИКОМ – О НЕОЛИБЕРАЛИСТИЧКОЈ УПОТРЕБИ „КУЛТУРНИХ РАТОВА”

/in /by

Оно што се обично сматра ’културним ратовима’, све више одређује
online и offline амбијент, посебно након почетка COVID-19 пандемије, праћене та-
ласима, интернетом појачане, моралне панике. У овом раду, међутим, настојимо
да схватимо интензивирање моралне панике не само као феномен који зависи од
распламсавања online страхова, начина на који digital natives или baby boom гене-
рација користе интернет, или буђења тзв. популизма, већ као динамику која проистиче
из неолибералистичке политике. Уместо схватања да је тренутни запаљив
амбијент производ ’кризе неолибералног консензуса’, овај чланак, на примеру САД,
показује да се културни ратови не тичу само културе, већ неолибералних циљева, у
овом случају, пројекта приватизације школе.

МОДЕЛИ ГЕНЕРАЦИЈСКИХ ОДНОСА: ОД ИСТОРИЈСКИХ СУКОБА ДО ДИГИТАЛНОГ КОМПЛЕКСА

/in /by

Рад разматра облике односа између генерација и њихов потенцијални
допринос друштвеним променама или развоју потрошачког друштва. Описане су
наде критичких теоретичара у погледу користи сукоба генерација за друштвену
динамику, као и стрепње о дезинтеграцији друштва и пропасти пројекта модер-
не. Изложена су три ретроспективна модела генерацијских сукоба и анализирана
њихова могућа примена у дигиталном добу. Антички сократовски модел указује на
раздвајање генерација, проблем успостављања знања и феномен агресивне полемике.
То је анализирано на примерима Википедије као продукције знања и Твитера као
простора за грађанску дебату. Либерални локовски модел продубљава значај сукоба
генерација за либерализацију друштва, али применом сопствене педагошке теорије
носи опасности комодификације и експлоатације младих, што је описано на приме-
рима породичног медијског репертоара, неплаћеног рада корисника платформи и ко-
мерцијалне обраде података. Русоовски романтичарски модел наглашава еколошке
и романтичарске аспекте међугенерацијских односа, али потенцијал језичких игара
и еколошких покрета умањен је у тржишним оквирима дигиталне технологије.

НОВИ НАРАТИВИ И НОВИ ПОТРОШАЧИ − ЖИВОТНИ СТИЛ МЛАДИХ

/in /by

Предмет овог рада је дискусија о утицајима дигиталних технологија на
формирање животног стила младих. Основни циљ рада је покушај да се установи
да ли дигиталне технологије младима пружају оно што они очекују од њих, односно
да ли и на који начин утичу на њихову перцепцију свијета око себе. Свака генера-
ција била је под утицајем одређених спољних фактора, поред друштва као кључног
фактора за настанак система вриједности. Ти фактори, мислимо прије свега на
медије, дали су свој допринос креирању система вриједности медијских генерација,
односно генерација одраслих у ери медија. Претпоставка је да и данашње младе ге-
нерације, захваљујући обиљу информација које их свакодневно бомбардују утичући
на њихов сазнајно-рецептивни апарат, своје виђење свијета и вриједности које их
окружују граде на приказима које гледају на мониторима и екранима дигиталних
уређаја. Сазријевање младих данас рапидно прати животне стилове, али и форми-
ра нове трендове, додуше краткотрајне, који немају довољну снагу да би утицали
на друштвене промјене. Ипак, ти стилови и трендови су значајни за данашње мла-
де зато што им пружају осјећај утицаја на друштвене токове. Интернет младима
пружа могућност виртуелног уживања које им на извјестан начин умирује жеље и у
суштини ствара привид стила живота.

КАКО ДИГИТАЛНО ДОБА ОБЛИКУЈЕ УМ МЛАДИХ

/in /by

У раду Како дигитално доба обликује ум младих биће истражени утицаји
које ново доба има на социјалну и емоционалну интелигенцију младих. Специфи-
чан предмет анализе овог рада је утицај који на људски ум и његову свеобухват-
ну активност има егзистенција којом преовлађује култура екрана, где су мобилни
телефони, таблети, ајподи, рачунари, постали неизбежан део свакодневице. Кроз
анализу процеса мишљења тинејџера, који се сада у литератури зову скринејџери
(од енгл. screen − екран), а чији живот карактерише copy − paste образовање, опа-
дање читалачке културе, нови облици зависности – од технологије и њеног утица-
ја на њихово понашање, показаћемо да је у новој хај-тек култури дошло до појаве
отежане међуљудске комуникације, односно пада социјалних вештина. Главни циљ
истраживања је утврђивање како данас функционише ум савременог младог чове-
ка у време електронског тржишта, веб-економије, друштвеног умрежавања, сајбер
криминала, љубави на први сајт и како људски ум реагује на до сада највећи уплив
технологије на приватност.

ОД „ДИГИТАЛНИХ УРОЂЕНИКА” ДО „ДИГИТАЛНИХ КРЕТЕНА” ‒ МЛАДИ И ДИГИТАЛНИ ЈАЗОВИ

/in /by

У раду се анализирају феномени дигиталног јаза првог, другог и трећег
нивоа у контексту генерација дигитализованих од рођења, с фокусом на индивиду-
алним разликама у дигиталној писмености младих, односно дигиталном јазу дру-
гог нивоа. Почетком 21. века, са све већом доступношћу дигиталних технологија и
интернета, долази до постепеног смањивања дигиталног јаза ‒ у погледу физичког
приступа, али и до његовог продубљивања ‒ у погледу дигиталне писмености младих
и добити од коришћења дигиталних технологија у свакодневном животу. Упркос
томе, дискурс о младима као дигиталним урођеницима, присутан је, и након две де-
ценије од његовог појављивања, поготову у неакадемском дискурсу. С друге стране, по-
следњих година, под окриљем моралне панике, подгрејане пандемијом коронавируса,
све је популарнији дискурс о младима као дигиталним кретенима, који, захваљујући
интензивном коришћењу интернета, забављајући се до смрти, постају све плићи,
претећи да угрозе цивилизацијске тековине људског друштва. Данашњи научници и
истраживачи суочени су са сложеним питањима која изискују нијансиран теоријски
приступ, лишен техно-утопистичких и техно-песимистичних предвиђања.

МИЛЕНИЈАЛЦИ И ЗУМЕРИ У ВИРТУЕЛНОМ СВЕТУ НОВИХ НАРАТИВА

/in /by

Рад проблематизује понашање нових генерација у свету дигиталних на-
ратива са циљем да се кроз прецизнију експликацију одговори на питање на који на-
чин савремена културолошка матрица подстиче понашање младих генерација које,
ради задобијања подршке и јачања сопственог угледа у виртуелној заједници, због
сталне жеље за потврђивањем и одобравањем, у новом сајбер простору објављује
слике и приповедања на друштвеним мрежама о свакој својој активности насталој
у реалном свету. С тим у вези, разматра се и феномен видео-игара које, слично нара-
тиву, корисника воде ка поступној реконструкцији алгоритма. Посматрањем гене-
рација миленијалаца и зумера у виртуелном свету друштвених медија, закључује се
да су нови наративи, схваћени у најширем смислу, омогућили формирање вредности
које су утицале на социјализацију младих, на њихове животне навике и промену
начина комуникације.

ВИДЕО-ИГРЕ И ДИСКУРСИ СТРАХА: КА МЕДИЈУМСКОЈ ПАНИЦИ

/in /by

Циљ рада је да укаже на дискурсе страха од видео-игара, који су присутни
у средствима информисања и јавним наступима политичара и научника. Циљ је,
такође, да се испита хипотеза о медијумској паници. У питању је нови термин чије
значење у доброј мери произлази из повезаних термина моралне панике и медијске
панике. Задатак рада је да развије аргументацију која би подржала његову употребу
у идентификацији и објашњењу страхова различитих друштвених група у вези с
видео-играма. Медијумска паника подразумева страх који произлази из начина на
који је медиј структуриран и начина на који се успоставља интеракција корисника
с медијем. У том светлу треба посматрати и страхове од видео-игара, па ће поред
медијског садржаја – репрезентација насиља, наратива и ликова – који је најчешће
на мети критика, фокус бити и на другим формалним елементима – механика,
правила и циљеви – као и на њиховом феноменолошком аспекту према којем се ви-
део-игре разликују од других медија – интерактивности и имерзивности. Термином
медијумске панике представљамо предлог аналитичког алата у будућим истражи-
вањима моралних паника у ширем и медијских паника у ужем смислу.

ЛОКАЛНА ИСТОРИЈА ДИГИТАЛНИХ ИГАРА: ПРВИ КОРАЦИ У СРЕЋНИ, НОВИ, ДИГИТАЛНИ СВЕТ

/in /by

У раду се реконструише историја дигиталних/рачунарских игара у Срби-
ји и (тадашњој) Југославији, у периоду осамдесетих година 20. века. Историје ди-
гиталних игара су углавном писане на основу историје индустрије у САД и, нешто
касније, Јапану и у великој мери занемарују локалне историје, које се – бар на својим
почецима и нарочито на периферији – веома разликују од глобалног развоја. Због
тога је било важно да се реконструише домаћа прича, пре него што потпуно потоне
у заборав. Она обухвата како саме игре тако и рачунаре на којима су се оне играле и
медије у којима су промовисане.

Увод

/in /by