ULOGA IGRAČAKA U FORMIRANJU RODNIH STEREOTIPA KOD DECE

/in /by

Istražujući pojavnosti rodnih stereotipa u svetu dečijih igračaka, u ovom radu analizirali smo proizvode koji se nalaze na našem tržištu. Nakon izvršene klasifikacije, uočili smo da se u njima, ali i u njihovom medijskom prezentovanju i dizajnu otkrivaju specifični, intencionalno upisani kôdovi, koji imaju važnu ulogu u formiranju rodnih stereotipa kod dece. Na taj način se iscrtava i jasna granica između polova i definiše oblast delovanja i interesovanja kojima bi subjekti u nastajanju trebalo da se vode. Empirijska istraživanja izvršena u ovom radu, koja imaju za cilj otkrivanje implementacije rodnih stereotipa kod dece, baziraju se prvenstveno na psihološkim studijama. Pokušali smo ukazati i na ekonomski aspekt, to jest poslovne strategije kojima industrija igračaka svesno proizvodi pomenute stereotipe u cilju ostvarivanja profita. Gledano iz te perspektive, ukazuje se potreba za preispitivanjem vrednosti i obrazaca ponašanja koje industrija nudi deci, budući da ona, upravo putem tako koncipiranih igračaka upoznaju svet koji ih okružuje.

KA INTERNET DEMOKRATIJI: STRATEGIJE ZA NOVOMEDIJSKI AKTIVIZAM I NEKA NJIHOVA SOCIOLOŠKA ODREĐENJA

/in /by

Rad pokušava preispitati modalitete i učesnike novomedijskog aktivizma u svim njegovim oblicima. Dakle, pitanja na koje ćemo, u skladu sa obimom ovog rada, pokušati dati odgovor su: da li se pojedinci u novomedijskim uslovima, na profesionalan i organizovan način odlučuju na medijski aktivizam i ko su novomedijski aktivisti, kako objasniti njihovu brojnost i motivisanost. Nakon distinkcije i upoznavanja sa svim najvažnijim strategijama novomedijskog aktivizma, data su neka od psiho-socijalnih tumačenja brojnosti i angažovanosti njihovih učesnika (teorija pro ams revolucije, “mudrost masa” Džejmsa Surovickog). 

ANALIZA MEDIJSKOG DISKURSA U SRBIJI SA OSVRTOM NA MULTIKULTURALNU KOMUNIKACIJU I PROFESIONALNU ETIKU

/in /by

Istraživanja multikulturalnosti predstavljaju potrebu, ali i izazov u XXI veku. Obezbediti manjinama ista prava i šanse koje važe za većinu veliki je izazov za svako društvo. Uz to, nije lako dostići i držati ove visoke standarde. S obzirom na to da danas u svetu ne postoji država koja je homogena, ni etnički, ni verski, ni nacionalno, vrlo je važno pronaći društvene i političke ustanove za miran zajednički život i saradnju. Za učvršćivanje koncepta multikulturalnosti vrlo je važna uloga mas-medija, jer upravo njima pripada monopol u stvaranju duhovnog prostora. Mediji su i dobavljači i javni psi čuvari, a informacija mora da uvažava činjenice i poštuje svoje korisnike. Mediji nisu samo oni koji informišu već i oni koji formiraju i upravo tu leži značaj profesionalne etike. Vrlo je bitna i kultura dijaloga; da bi se ona učvrstila i negovala neophodna je izgradnja jakog civilnog sektora, s jedne, i razvoj koncepta individualizma nasuprot konceptu kolektivnog prihvatanja, s druge strane. Sudbina budućih odnosa u Srbiji i kvalitet samog života zavise od toga da li ćemo se samousmeravati u pravcu veće slobode čoveka, što sadržajnijeg dijaloga i tolerancije, suživota i empatije i toga da li će mediji komuniciranja biti saveznici u ovom projektu.

VEST JE MUŠKOG RODA – ETIČKI ASPEKTI RODNE RAVNOPRAVNOSTI U INFORMATIVNOM PROGRAMU NACIONALNIH TELEVIZIJA U SRBIJI

/in /by

Ovaj rad bavi se etičkim aspektom rodne ravnopravnosti u Srbiji kroz analizu sadržaja informativnog programa. Smatrajući da se rodni identitet, odnosi i uverenja kao deo javne sfere, uočavaju kroz formu i sadržaj televizijskog informisanja, način oslovljavanja i predstavljanja žene, pažnju smo posvetili upravo tim aspektima. Rad je nastao kao deo istraživanja Žena u televizijskim ogledalu – rodna ravnopravnost u informativnom programu nacionalnih televizija u Srbiji, koje je sproveo Zavod za kulturni razvitak Srbije, tokom juna i jula 2009. godine. Ovo istraživanje je pokazalo da se može napraviti TV dnevnik trajanja 25 minuta, a da se u njemu ne pomene nijedna žena i da pri tom emisija zadovolji sve tehničke i programske kriterijume za emitovanje. Pošli smo od pretpostavke da su mediji i ogledalo društva i kreatori društvenih kretanja, slika koju detektujemo pokazatelj je uloge žena na društvenoj sceni Srbije, ali je i pokazatelj tendencija u tom domenu. 

ETIKA I DISLEKSIJA: GRANICE MEDIJSKE KULTURE

/in /by

Tekst problematizuje status etike medija u odnosu na opšteteorijski diskurs, ispitujući mogućnosti njenog utemeljenja kao primenjene etičke discipline. Najpre, u članku se sagledava odnos etike medija prema tradicionalnim etičkim shvatanjima najrazličitijih orijentacija i škola mišljenja, a potom se preispitivanja preokreću u smeru karakteristične medijske problematike. Spekulativni rezultati kritičkih refleksija povodom predmeta kao što je savremena etika medija vode do zaključka da je u današnjem vremenu, a usled sve većeg društvenog uticaja medija masovnih komunikacija i tzv. novih medija, možda adekvatnije govoriti o fenomenu medijske običajnosti, a na temelju klasičnog Hegelovog koncepta “običajnosti” (Sittlichkeit), nego o etici medija, zasnovanoj na pravnoj regulativi u ovoj oblasti, odnosno na individualističkim shvatanjima građanskog morala. Ovome idu u prilog i teorijska shvatanja Maršala Makluana, kao i Pola Virilija, koja se, takođe, problemski razmatraju i aktuelizuju u ovom prilogu.

PERFORMING HIP-HOP – ETHICS, COMPLEX ACTING, AND TUPAC SHAKUR IN JUICE

/in /by

Hip-hop je neodvojiv od moralnih promišljanja vezanih uz često pogubna stanja mladih koji žive u ekonomski razorenim zajednicama u Americi i širom sveta, mladih često prinuđenih da pribegavaju kriminalu i drugim moralno sumnjivim delima radi preživljavanja i održanja. U kulturi koju globalno ovekovečuju medijski proizvodi što zarađuju trgujući slikama, etika tih medijskih proizvoda mora se posmatrati kao mera saučesništva u često opasnim performansima hip-hop ponude. Ovo istraživanje je pokušaj da se razumeju politike, estetika i posledice performativnih aspekata hip-hopa. Kao umetnička forma, hip-hop je performans koji stvara društveno nabijene implikacije. No, šta je stvarno u kompleksnoj izvođačkoj umetnosti kakva je hip-hop? U hip-hopu retko postoji granica između života i umetnosti zbog toga što je hip-hop način života, koliko i forma umetnosti; stoga se postavlja pitanje: koliko je hip-hop umetnost izvođenja i proizvođenja društvenih i etičkih kodeksa, a koliko odraz nekih ranijih zakona? Kao najuticajniji i najprodavaniji hip-hop umetnik svih vremena, Tupak Šakur je važan primer performativne strane hip-hopa, naročito u njegovoj prvoj glavnoj ulozi, u filmu Ernsta Dikersona “Faca” (Juice, 1992). Hip-hop i mediji koji ga emituju stvorili su izuzetno opasnu izvođačku umetnost, a “faca” ili poštovanje često se moraju platiti životom. Prostor za ovu opasnu izvođačku umetnost stvoren je moralnim padom. Da bi se izvukao iz sumnjive situacije, hip-hop mora da se odupre nekontrolisanoj komercijalizaciji, istovremeno stvarajući prostor za uzdizanje ugnjetenih. On mora da obnovi i slavi svoj smisao za etičku svrhu. 

ODBRANA UMETNOSTI U SRPSKOM FILMU SRĐANA SPASOJEVIĆA

/in /by

Srpski film (2010), reditelja Srđana Spasojevića, razmatra se u kontekstu odbrane umetnosti, poetika dekadencije i strukturalno-semiotičke teorije modelizacije, sa naglaskom na njenim etičkim aspektima. Visoka stilizovanost i modelizacijska moć ovog filma u suprotnosti su sa pseudodokumentarističkom formom koja danas preovlađuje na filmu.