ДИГИТАЛНА КУЛТУРА КАО ИСХОДИШТЕ САВРЕМЕНОГ МАРКЕТИНГА: С ОНЕ СТРАНЕ ИЛУЗИЈЕ

/in /by

У раду се тумаче утицаји дигиталне културе на друштво у целини, са посебним освртом на потрошачко друштво и неке од савремених стратегија маркетинга. У уводном делу представљене су извесне предикције у сфери развоја нових технологија у наредним деценијама и указано је на неке проналаске из прошлости који су директно и индиректно утицали на настанак и развој савремених технологија и медија. Даље у раду, кроз објашњење промена на пољу комуникацијске парадигме, ауторке објашњавају и промену у сфери дистрибуције информација и конституисања знања. Такође је објашњен и појам дигиталне културе као и њен развој, који се пак одвија паралелно са развојем нових технологија и медија. Потом је кроз објашњење конзумеризма, који је као концепт присутан у свакодневици све чешће, истакнуто како овај тренд има значајних реперкусија и кад је у питању културни хабитат, доносећи демократизацију и доступности културних садржаја и како, у складу са наведеним, неминовно долази до плурализације али и тривијализације истих. У завршном делу рада представљена је релативно нова технологија QR кодова, објашњен је њен настанак и распрострањеност као и несумњиве предности, али и мане. Указано је и на чињеницу да је бесплатна за коришћење, чиме највише погодује развоју нових маркетиншких стратегија. У складу са овим и објашњена је повезаност QR кодова са савременим маркетингом кроз неколико описаних пројеката.

ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

/in /by

Овај рад представља закључке упоредне анализе организационих култура Европског центра за културу и дебату Град и Омладинског центра Црна кућа, предузетничких пројеката који су настали као иницијативе организација невладиног сектора. На основу препознатих најбољих модела деловања ових пројеката – организација, рад нуди смернице за управљање предузетничким културно-уметничким или активистичким организацијама невладиног сектора. Садржај анализе организационих култура је подељен у неколико целина: организационе структуре, комуникациони модели, програмске политике, вредности и методе мотивације који су заступљени у организацијама.

КУЛТУРА КАО ДЕО ПРОГРАМСКОГ САДРЖАЈА ТЕЛЕВИЗИЈЕ БЕОГРАД – ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА СРБИЈЕ

/in /by

Од 2006. године када је Радио–телевизија Србије почела процес трансформације у јавни медијски сервис, пред Телевизију Београд постављени су програмски захтеви карактеристични за високе стандарде јавног сервиса. У овом раду анализира се програм о култури, као један од показатеља успешности трансформације Телевизије Београд у јавни сервис, с обзиром да је реч о програму који је значајан за ширење знања и остваривање образовне функције медија, као и за очување културне баштине и културног идентитета народа. Више од пола века културни програм је заузимао значајно место у програму Радио-телевизије Србије, која је поставила како ауторске тако и продукцијске стандарде вредне пажње. Циљ овог рада је да се установи место и улога садржаја посвећених култури на Телевизији Београд. Полазна хипотеза је да темама из културе данас није посвећено довољно простора на Телевизији Београд. Концепција формата познатог као „Културно-образовни програм“, чини се, није најбоље решење јер се и у „конгломерату“ разноврсних програмских садржаја место за културу налази на маргинама.

ИСТРАЖИВАЊЕ БУЏЕТСКОГ ФИНАНСИРАЊА КУЛТУРЕ У ГРАДОВИМА У СРБИЈИ

/in /by

Финансирање културних делатности од стране државних власти и власти градова и општина, поред потребе, представља и законску обавезу са темељима у Уставу Републике Србије. Полазећи са тог становишта, обављено је истраживање буџетског финансирања културне делатности у градовима у Србији, а на основу градских одлука о буџетима за 2009. годину. У датим анализама 21 град је рангиран по различитим критеријумима, од броја становника и укупног буџета, преко издвајања за финансирање културних делатности, процента те суме у односу на укупан буџет и издвајања за културу по глави становника, до броја финансираних субјеката и износа који су намењени за исплату зарада запосленима у установама културе. Истраживање је указало на веома велике диспропорције у буџетском финансирању културе у градовима Србије, али и отворило нова истраживачка питања везана за однос финансирања културе и квалитета културног живота.

МУЗЕЈСКА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ: НАСТАЈАЊЕ, КРИЗА И НОВИ ПОЧЕТАК

/in /by

Од оснивања Музеума сербског, 1844. године, протекло је више од век и по, време испуњено сталним променама које су условљавале дисконтинуитет политичког статуса Србије, што је директно утицало и на историјски развој културне политике, а сходно томе и на развој музеја, музејске делатности и музејске мреже. Овај рад има за циљ да прикаже историјску вертикалу развоја музеја у Србији у односу на актуелне моделе културних политика.