ГЛУМЦИ И ПУБЛИКА
/in Истраживања /by Kcs21blAAКУЛТУРА СЕЛА ДАНАС – У НЕСТАЈАЊУ, ОПСТАЈАЊУ ИЛИ НАСТАЈАЊУ
/in Истраживања /by Kcs21blAAСело и култура руралних средина, сем ретких примера, данас у Србији немају значајнију, а ни видљиву улогу како у погледу програмске репрезентативности, тако и у сфери креирања градских или регионалних културних политика. Деценијама занемаривано, углавном препуштено интуитивном нагону за одржањем традиције и парткуларним усвајањем савремених пракси, село је репрезент овдашњег дисконтинуитета (не)бриге о стратешком уређењу културе једне земље. Административно још увек у систематизацији наслеђеног система из времена демократизације културе никада се није опоравило од последица лоше изведеног модела културног дифузионизма на чему почива суштинска неповезаност са матичним градским језгрима и/или другим сличним заједницама. Анализа даје пресек увида у затечено стање у селима и насељеним местима у Панчеву, Лесковцу, Новом Саду и Краљеву, градовима који у систематизацији имају сеоске домове културе као установе културе чији је оснивач та јединица локалне самоуправе. Препознати као централна места кумулације локалног наслеђа, нове културне продукције и окупљања становништва, домови културе чак и у стању инфраструктурне и вредносне девастираности, али као носиоци снажног симболичког капитала установљавају нове облике друштвено-културних центара које би у будућности требало неговати и развијати у циљу функционалне децентрализације.
ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ И ПРИПОВЕДАЧКЕ ТЕХНИКЕ У РЕКЛАМИ ЗА МЕКИНТОШ 1984
/in Истраживања /by Kcs21blAAУ раду се представља интертекстуална структура наратива рекламе, која се уз појаву Мекинтоша сматра културним феноменом и естетском одредницом двадесетог века која и данас управља савременом културом. Еплова реклама за Мекинтош „1984”, у режији Ридлија Скота (Ridley Scott), подстакнута ригидним дискурсом тржишта персоналних рачунара тог времена, реферира на Орвелову класичну фикцију под истим називом. Поред вербалне интертекстуалности, у реклами су заступљене и визуелне референце које ће такође бити обухваћене овим радом. Приповедачка техника овог једноминутног видео спота активира парадигме просторне кохерентности и субверзије које су повезане са утопијским и дистопијским конструкцијама, чиме успешно управља простором и тренутком појаве Мекинтоша на тржишту. Систем јединствености који се у потпуности оријентисао на производњу по мери потрошача да би стекао профит, подразумева креирање комерцијалног простора у коме се друштвени однос између индивидуалног и перципираног успоставља путем употребе и потрошње електронских производа и услуга. Овај нови вид комфора себе открива као облик робног фетишизма, што би, као референца на Маркса, био још један ниво вербалне интертекстуалности. Из колекције технолошких делова и сировина, Мекинтош се мења у „фантастичну форму” где физичка својства изражавају друштвено понашање. На овај начин, роба изражава нешто друго осим суме њених сировина или радне снаге потребне за израду. Овим иновативним маркетиншким приступом кроз идеју ослобођења, информатички дискурс се трансформише. Свет многобројних и разноврсних информација супротставља се тоталитарним режимима – искуства потрошача и снага информације биће оно што влада светом. Представљањем овако иновативне маркетиншке стратегије са акцентом на приповедачке праксе успоставља се нова парадигма комодификације кроз концепт индивидуалности и побуне против тоталитарног режима.
JУДЕО-ХРИШЋАНСКА И АПОКРИФНА ПРЕДАЊА У КУРАНУ
/in Истраживања /by Kcs21blAAКао извори за Мухамедове религијске представе о јудаизму и хришћанству могу нам послужити релевантна христолошкa учења јудео-хришћанских Арапа чије сегменте верског и културолошког синкретизма налазимо текстуално конципиране у Курану. Мноштво библијских догађаја и личности, описане у духу семитске и сиријско-палестинске учености, са свим њеним хетеродоксним веровањима, наставила су, несметано, даље да живе у исламу. Присуство апокрифних и ванбиблијских текстова у Курану указује на експлицитно одступање од канонског учења изложеног у Четворојеванђељу, и од апостолско-светоотачког наслеђа које је Црква сачувала у Светом предању.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
